Следећи развој аристотеловске мисли, александријски jeretikјеретик [[Арије]] је покушао да сачува нествореност као искључиво обележје [[Непокренути покретач|Непокренутог Покретача]], подвлачећи онтолошку разлику између Бога и логоса. Његова теологија је почивала на космолошким претпоставкама да је логос створен: „Све ствари су из небића, и све су оне доведене у постојање и јесу створења и дела. Тако је и Логос Божији преведен из небића, и било је када га није било, и није га било пре него што је преведен [постао], већ је и такође имао почетак када је био створен“.<ref>[http://www.verujem.org/teologija/phristu_tvarno_netvarno.htm Панајотис Христу, Тварно и нетварно у богословљу Атанасија Александријског], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> Логос је створен пре него што су остале ствари дошле у постојање, као неопходан посредник других бића. Само је Бог Отац нестворен, беспочетан и вечан. Логос је, као створење, несличан Оцу, коначан, промењив и подлажан промени.
