Самош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Године [[1840]]. почела градња цркве, која је потпуно довршена тек [[1847]]. године. <ref>Гордана Јованов: "О Самошу" (први део од настанка до 1940.),Самош 2000.</ref> Иконостас чине две групе икона: старије су зографске рад Недељка Поповића, а новије су изгледа дело иконописца Јована Исајловића млађег. Обе иконе на црквеним троновима урадио је као поклон, Урош Предић накнадно. Исте године кад и храм, уз њега је подигнута и српска народна [[школа]]. У Самошу било је [[1843]]. год. 2152 [[становништво|становника]] православне вере са два пароха, а два [[учитељ]]а поучавало је 220 [[ђак]]а.
 
По државном попису православног клира у Самошу има 2379 становника. Парохијско звање је основано 1806. године и од тада се воде све матичне књиге. Свештеници су Димитрије Пиваровић и Марко Нешковић. У народној школи ие 215 ђака, а мушкој деци предаје Павле Векецки а женској учитељ Адам Дрндарски.
За развој Самоша најзаслужнија је породица велепоседника и трговаца Теодоровића. Чланови породице Јована Јоце Теодоровића (1828-1908) имали су напредно имање - одају са земљом, кудељару, дућан, огромну кућу у центру села и друге некретнине. Били су и црквени добротвори, те народни посланици и по богатству вирилни чланови скупштине Торонталске жупаније. Били су били отмена господа Срби племићи, иза којих је остала галерија њихових портрета (14), које је по њиховој наруџбини, рођак сликар Урош Предић урадио бесплатно, са још приде неколико икона за самошки храм.
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Самош