Операција Лукавац 93 — разлика између измена

| део = [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]

| слика = Map 22 - Bosnia - Gorazde-Trnovo, January-August 1993.jpg

| локација = [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]], [[Игман]], [[Бјелашница]]

| узрок = Спајање И. Херцеговине и И. Босне, блокада Горажда и Сарајева

| територија =

| страна1 = <center>{{зас|Republika Srpska|size=100px}}<br />[[Војска Републике Српске]]

| страна2 = <center>{{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=100px}}<br />[[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армија Босне и Херцеговине]]

| заповедник2 = {{зас|Bosnia and Herzegovina|1992|size=25px}} [[Расим Делић]]

| јачина1 = 10.000<ref name=autogenerated1> Balkan Battlegrounds, pp. 391</ref>

| јачина2 = 10.000 - 13 000<ref name=autogenerated2> Balkan Battlegrounds, pp. 392</ref>

| губици1 =

| губици2 =

| цивилне жртве =

Операција Лукавац 93 је био ка одговор ВРС на окупацију Трнова, Рогоја, јужних падина Јахорине и планине Ковач и пресецање комуникација које повезују српску Херцеговину са осталим деловима РС.<ref>[http://www.rs-icty.org/PUBLIKACIJE/Dokaz_final.pdf Република Српска: Исламска декларација Алије Изетбеговића - Антисрпска идеологија мржње и рата, pp. 81], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>

Операцијом је командовао директно [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главни штаб]] и његов командант генерал-пуковник [[Ратко Младић]], уз садејство [[Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске|Сарајевско-романијског]] и [[Херцеговачки корпус Војске Републике Српске|Херцеговачког]] корпуса ВРС, те јединица из цијеле [[Република Српска|РС]]. Тачније, Сарајевско-романијски и Херцеговачки корпуси учествовали су са следећим јединицама: [[1. сарајевска механизована бригада|1. Сарајевска механизована]] бригада, [[2. сарајевска лака пјешадијска бригада|2. Сарајевска лака пјешадијска]] бригада, [[Илиџанска бригада|1. Илиџанска пјешадијска]] бригада, 1. Игманска пјешадијска бригада, 11. Херцеговачка лака пјешадијска бригада и 18. Херцеговачка лака пјешадијска бригада (Гацко); уз то, ангажоване су и, комплетно, две елитне јединице Главног штаба, [[1. гардијска моторизована бригада ГШ ВРС|1 Гардијска бригада]] и [[65. заштитни моторизовани пук|65. Заштитни пук]] (ове две јединице су имале заједно 3.000 - 4.000 војника). Свеукупно, у операцији је учествовало на страни ВРСаВРС-а око 10.000 војника.<ref name=autogenerated1 /> Током 27-28. јула, [[Гарда Пантери]] (1. Бијељинска лака пјешадијска бригада) послати је на положаје 1. Гардијске и 65. Заштитног пука, ради одмора потоњих. На страни АБиХ учествовале су следеће јединице (целе или у елементима): 4. Моторизована, 8. Брдска, 9. Брдска, 81. Брдска, 82. Брдска, 43. Брдска и 49. Брдска. Све заједно, у почетку Операције Лукавац 93 АБиХ је имао око 10.000 војника.<ref name=autogenerated2 />

Непосредно по отпочињању и успешном спровођењу офанзивних акција ВРСаВРС-а, Главни Штаб АБиХ шаље као појачање елементе 7. Муслиманске и 17. Крајишке бригаде, уз скуп трупа из читавог 1. Корпуса АБиХ јачине једне бригаде.

<br />Операција Лукавац 93 је завршена потпуном победом ВРСаВРС-а.

Послије војног успјеха ВРС је, под притисцима међународне заједнице и преговора који су се одвијали у Женеви, морала да се повуче са [[Игман]]а и [[Бјелашница|Бјелашнице]]. Те планине су проглашене за [[демилитаризована зона|демилитаризовану зону]], која није никада заживјела.<ref>[http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/TestFrame/4e8fe0c73ec7e4cc80256839003eeb04?Opendocument Извјештај Генералног секретара Уједињених нација о паду Сребренице, 15. новембра 1999., тачка 65], Приступљено 17. 4. 2013.</ref>