Насупрот опште увреженом мишљењу да пињол расте искључиво у областима са изразито медитеранском климом, у [[Смедеревска Паланка|Смедеревској Паланци]] констатовано је постојање три стабла овог изузетног бора. Стабла расту у једном приватном дворишту. Једно је старо 22, а друга два 30 година и као младице су донета из [[Пула|Пуле]], која се такође налази ван њиховог природног ареала[[ареал]]а. Мањих су димензија у односу на типичне представнике, али витална и без обољења. Плодоношење је забележено код два старија стабла, што је у границама нормале, обзиром да пињол почиње да плодоноси око 20-те године. Положај им је такав да су са северне и истичне стране заклоњена објектима, док су са јужне и западне стране изложена сунцу. После испитивања стручњаци са [[Шумарски факултет у Београду|Шумарског факултета у Београду]] дошли су до закључка да би шире гајење пињола у Србији било сасвим могуће, првенствено у декоративне сврхе.<ref>{{cite journal|last1=Perović|first1=Marko|title=Pinjol (''Pinus pinea'' L.) u Smederevskoj Palanci - nova vrsta za alohtonu dendrofloru Srbije|journal=7th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions|date=2002|pages=177-179|url=http://www.sfses.com/history/pdf/07-2002%20Dimitrovgrad/35%20Pinjol%20%28Pinus%20pinea%20L.%29%20u%20Smederevskoj%20Palanci%20%20nova%20vrsta%20za%20alohtonu%20dendrofloru%20Srbije.pdf|accessdate=15. 8. 2017|location=Dimitrovgrad}}</ref>
