Пињол — разлика између измена

Због вишеструке користи пињол је врло цењена врста на подручју целог Медитерана, а у неким земљама убраја се међу главне привредне врсте, првенствено због производње семена које се користи у гастрономији као [[зачин]], али и у медицини јер има и [[Лековите биљке|лековита]] својства. Цена једног килограма ових семенки у малопродаји креће се оди до 100 еура на више. Богате су храњивим материјама, [[антиоксиданс]]има (минералима) и влакнима. Највише су засупљене [[масти]] - 48%, висок је удео [[протеин]]а - 34%, док најмање има [[угљени хидрати|угљених хидрата]]. Од [[минерал]]а у пињоли садрже [[калијум]], [[фосфор]] и [[магнезијум]], а у мањим количинама има и [[калцијум]]а, [[гвожђе|гвожђа]], [[манган]]а, [[цинк]]а и [[бакар|бакра]].<ref name="savjetodavna" /> Укус семенки је пријатан, са благим, смоластим мирисом на [[терпентин]]. На повишеним температурама овај мирис се губи. Семенке пињола могу се јести сирове, попут другог коштуњавог воћа. Као зачин се додају јелима од меса, посебно дивљачи, као и различитим слаткишима. Из семенки се добија и јестиво уље богато [[Linoleinska kiselina|линолеинском киселином]], па се сматра да повољно делује код [[Ateroskleroza|атеросклерозе]]. У медицини се користи и код регулације [[крвни притисак|крвног притиска]], [[чир на желуцу|чира на желуцу]] и контроле [[телесна тежина|телесне тежине]].<ref name="Grlić">{{harvnb|Grlić|1986|p=39}}</ref>