Муслиманске милиције — разлика између измена

 

=== Херцеговина ===

 

На херцеговачком подручју организатори муслиманских милиција били су [[Џемал Тановић]] из [[Кула (Гацко)|Фазлагића Куле]], код [[Гацко|Гацка]] и Салко Ћатић из [[Невесиње|Невесиња]]. Тановић је на свом подручију успео да окупи око 700 припадника милиције, који су се организационо налазили у саставу оружаних снага [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Њихов главни задатак је био да бране своја села од партизанских и четничких јединица. Половином октобра 1943. године партизанска [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десета херцеговачка бригада]] је овладала овим тереном заузевши 11 заселака Фазлагића Куле, али у самој Кули и три засеока остале су опкољене снаге муслиманске милиције и усташа, јачине око 500 људи. Освојивши Гацко, партизани су им прекинули комуникацију ка [[Билећа|Билећи]] и Невесињу. После више од месец дана опсаде, [[20. новембар|20. новембра]] [[1943]]. године припадници муслиманске милиције и усташе су се заједно са становништвом повукла у Невесиње. Недуго потом, муслиманска милиција и усташе су поново овладали овим тереном и повратили Фазлагића Кулу. Фебруара [[1944]]. муслиманска милиција под командом Џемала Тановића бројала је око 450 милиционера. Септембра 1944. године [[29. херцеговачка дивизија НОВЈ]] је поново заузела Фазлагића Кулу, а у борбама са њима [[22. септембар|22. септембра]] је погинуо Тановић, након чега је дошло до распада муслиманске милиције на овом терену.

Формирање муслиманске милиције у [[Цазинска Крајина|Цазинској крајини]] везано је за име [[Хуска Миљковић|Хусеина Хуске Миљковића]], бившег партизана и команданта места у ослобођеној [[Велика Кладуша|Великој Кладуши]]. Након повлачења партизана са овог терена, услед почетка [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]], марта [[1943]]. године, Хуска је побегао из [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] и придружио се [[Домобранство|домобранима]]. У договору са властима НДХ, од којих је добио чин пуковника домобранства, а уз помоћ муслиманског „Крајишког одбора“, на челу са Хасаном Миљковићем, почео је да ствара муслиманску милицију на овом терену.

 

 

Крајем новембра 1943. године партиазни предвођени [[Већеслав Хољевац|Већеславом Хољевцом]] преговарали су са Хуском о његовом поновном преласку у партизане, али нису успели да постигну договор, због његових превеликих услова. Да би спречили евентуални Хускин прелезак на страну партизана, Немци су Хуски послали нешто наоружања и опреме, а усташе су послале сатника Мартина Грабовца да преговара са њим. Главни Хускин услов и партизанима и усташама био је да његова јединица остане јединствена. Споразум између Хуске и усташа је био постигнут, али не до краја испоштован. Ипак материјалне повластице у виду новца, наоружања и опреме, које је Хуска добио од усташа одвратиле су га од преласка партизанима.

== Види још ==

* [[Хаџиефендићева легија]]

 

== Референце ==

* {{Cite book |ref= harv|last=Каровић|first=Мериса|authorlink= |coauthors= |title=Муслиманске милиције у Босни и Херцеговини 1941-1945|year=2006|url= |publisher= |location=Сарајево|id=}}

* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url=http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2 }}

 

[[Категорија:Босна и Херцеговина у Другом светском рату]]