Пустиња — разлика између измена

Пустињски крајолици имају заједничка обележја. Пустињско тло је често састављено већином од [[песак|песка]], а у таквим пустињама постоје [[пешчана дина|пешчане дине]]. Изглед [[стена (геологија)|стеновитог]] терена је типичан и одражава минималан развој тла и разасутост [[Вегетација (биљке)|вегетације]]. Најнижи делови земље могу бити равнице покривене [[со]]љу. [[Еолски процес]] (деловање ветра) је главни фактор у обликовању пустињских крајолика.<ref>{{citeCite book|title=The Shaping of America: A Geographical Perspective on 500 Years of History, Volume 2: Continental America, 1800–1867 |last=Meinig|first=Donald W. |year=1993|publisher=Yale University Press |isbn=978-0-300-05658-7 |pages=76}}</ref>

<ref name=Peel>{{cite journal |author= Peel, M. C. |author2= Finlayson, B. L. |author3= McMahon, T. A. |year=2007| title= Updated world map of the Köppen–Geiger climate classification | journal=Hydrol. Earth Syst. Sci. | volume=11 |doi=10.5194/hess-11-1633-2007 | url=http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.html | issn = 1027-5606|pages=1633–1644}} -{''(direct: [http://www.hydrol-earth-syst-sci.net/11/1633/2007/hess-11-1633-2007.pdf Final Revised Paper])''}-</ref><ref name=McKnight>{{cite book| authorlast=McKnight, |first=Tom L .|last2=Hess|first2=Darrel|year=2000| chapter=Climate Zones and Types | title=Physical Geography: A Landscape Appreciation | location=Upper Saddle River, NJ | publisher=Prentice Hall |id=ISBN 0-13-020263-0}}</ref>

Већина класификација пустиња темељи се на комбинацији броја [[киша|кишовитих]] дана, укупне количине [[Година|годишњих]] [[падавине|падавина]], [[Температура|температуре]], [[влажност]]и или осталих фактора.<ref name=Laity>{{cite book|title=Deserts and Desert Environments: Volume 3 of Environmental Systems and Global Change Series |last=Laity|first=Julie J. |year=2009|publisher=John Wiley & Sons |isbn=9781444300741 |url=http://books.google.co.uk/books?hl=en&lr=&id=wtAbzLLTcwcC&oi=fnd&pg=PR5&dq=%22classification+of+deserts%22+&ots=R1fE69omfL&sig=zRHGP9dQL3kXcyYQkxw_huD006g#v=onepage&q=%22classification%20of%20deserts%22&f=false |pages=2–7, 49}}</ref> [[Певерил Мигс]] је [[1953]]. године поделио пустињска подручја на [[Земља|Земљи]] у три категорије према количини примљених падавина. У том сада широко прихваћеном саставу екстремно аридне земље имају најмање 12 узастопних [[месеци]] без падавина, аридне земље имају мање од 250 [[милиметар]]а [[Година|годишње]], а полуаридне земље имају средњу [[Година|годишњу]] количину падавина између 250 и 500 милиметара.<ref name=Laity /> Аридне и екстремно аридне земље чине пустиње, док се полуаридни травњаци уопштено односе на [[степа|степе]].<ref name="brittanica">{{cite web|url = http://www.britannica.com/eb/article-70815/desert |author=Smith, Jeremy M. B. |title = Desert|access|year=2013|publisher= Encyclopædia Britannica online}}</ref><ref name="usgs">{{cite web|url=http://pubs.usgs.gov/gip/deserts/what/ |title=What is a desert? |publisher=United States Geological Survey |accessdate=2013-05-23}}</ref>

Планинске су пустиње аридна места на великим висинама. Најистакнутији пример се налази северно од [[Хималаја]], у деловима [[Кунлун|кунлунских]] планина и [[Тибетанска висораван|Тибетанске висоравни]].<ref name="Negi2002">{{cite book|author=Negi, S.S. |title=Cold Deserts of India|url=http://books.google.com/?id=54RgJ6FgMl0C&pg=PA9|year=2002|publisher=Indus Publishing|isbn=978-81-7387-127-6 |pages=9}}</ref> Многа се места у том подручју налазе на висинама које прелазе 3,000 метара па им термални режим може бити [[хемибореална клима|хемибореалан]] или чак [[бореална клима|бореалан]]. Таква места своју огромну аридност (просечна годишња количина падавина је често мања од 40 -{mm}-) дугују великој удаљености од најближих доступних извора влаге.<ref name="RohliVega2008">{{cite book|authorlast= Rohli, |first=Robert V. |author2= Vega, Anthony J. |title=Climatology|url=http://books.google.com/?id=Zhbqbrg2XswC&pg=PA207 |year=2008|publisher=Jones & Bartlett Learning |isbn=978-0-7637-3828-0 |pages=207}}</ref>

Поларне пустиње су простори с годишњом количином падавина мањом од 250 милиметара те средњом температуром најтоплијег месеца мањом од 10° -{C}-.<ref name=encyclo>{{cite web |url=http://encyclopedia.jrank.org/DEM_DIO/DESERT.html |title=Desert |year=1911|work=1911 Encyclopædia Britannica, Volume 8 |accessdate=2013-09-24|pages=93}}</ref> Поларне пустиње на Земљи покривају скоро 5 милиона квадратних километараkm² и већином су равнице с [[Камен|каменом]] или [[шљунак|шљунчаном]] подлогом. У тим пустињама истакнута обилежја нису пешчане него снежне дине које се обично јављају у подручјима где су падавине локално обилније. Температурне разлике у поларним пустињама често прелазе тачку смрзавања воде. Те „смрзавајуће-отапајуће“ алтернације обликују моделоване текстуре на тлу величине и до 5 метара у пречнику.<ref name="ThomasFogg2008">{{cite book|author=Thomas, David Neville|title=The biology of polar regions|url=http://books.google.com/?id=-ErSVcvhI4oC&pg=PA64 |year=2008|publisher=Oxford University Press |isbn=978-0-19-929813-6 |display-authors=etal|pages=64}}</ref><ref name="LyonsHoward-Williams1997">{{cite book|author= Lyons, W. Berry |author2= Howard-Williams, C. |last3=Hawes|first3=Ian|title=Ecosystem processes in Antarctic ice-free landscapes: proceedings of an International Workshop on Polar Desert Ecosystems : Christchurch, New Zealand, 1–4 July 1996|url=http://books.google.com/?id=VKtCnLa5uaYC&pg=PA3 |year=1997|publisher=Taylor & Francis |isbn=978-90-5410-925-9 |pages=3–10}}</ref>

[[Марс]] је једина планета на којој су пронађена ветром обликована (еолска) обилежја. Иако је атмосферски притисак на површини Марса једнак једној стотини Земљиног, глобална циркулација на Марсу је обликовала циркумполарно пешчано море површине више од пет милиона квадратних километараkm² што одговара подручју већем од [[Руб ел Хали]]ја у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]], највећем пешчаном мору на нашој планети. Марсовска пешчана мора се углавном састоје од српастих дина на равницама у близини вечне ледене капе на северном поларном подручју.

[[Језеро|Језера]] настају тамо где има довољно [[Киша|кише]] или [[Отапање|отопљене]] воде у унутрашњим [[слив]]овима. Пустињска језера су обично плитка, привремена и слана. С обзиром да су та језера плитка те имају малени нагиб [[Дно|дна]], жестина ветра може узроковати да се језерске воде крећу преко много [[квадратни километар|квадратних километараkm²]]. Када се језера осуше после њих остаје слана кора или [[хардпан]]. Равна површина састављена од [[Глина|глине]], блата или [[Песак|песка]] обавијеног кором соли назива се [[сланиште]].

* {{Cite book |title=EssentialsThe Shaping of GeologyAmerica: A Geographical Perspective on 500 Years of History, 3rdVolume ed.2: Continental America, 1800–1867 |last=MarshakMeinig|first=Donald W. |year=20091993|publisher=W.Yale W.University Norton & CoPress |isbn=978-0-393300-1965605658-6 |url=http://www.gobookee.net/out.php?q=essentials+of+geology+3rd+edition&t=2&c=07 |pages=45276}}

* {{cite book|author =Wolf Dieter Blümel |title =Wüsten |publisher =UTB |location =Stuttgart |year=2013|ISBN isbn=978-3-8252-3882-7}}

* {{cite book|ref= harv|last=Lindemann|first=Uwe|title =Die Wüste. Terra incognita – Erlebnis – Symbol. Eine Genealogie der abendländischen Wüstenvorstellungen in der Literatur von der Antike bis zur Gegenwart |location =Heidelberg |year=2000|id=ISBN 3-8253-1006-X}}

* {{Cite book |last=Martin|first=Michael|title =Die Wüsten der Erde |publisher =Frederking & Thaler |location =München |year=2004|id=ISBN 3-89405-435-2}} Dieses Buch bietet einen Überblick über sämtliche Wüsten der Erde

* {{cite book|ref= harv|last=Jäkel|first=Dieter|title =Dünenwüsten und Löss in China |series= Naturwissenschaftliche Rundschau |edition=Bd. 59|issue=11|year=2006|issn =0028-1050|pages=594–601}}

* {{cite book|ref= harv|last=Bursche|first=Detlef|title =Landschaftsformen der Erde |location =Darmstadt |publisher =Wissenschaftliche Buchgesellschaft |year=2005}}

* {{cite book|ref= harv|last=Hornetz|first=Berthold|title =Savannen-, Steppen- und Wüstenzonen |location =Braunschweig |publisher =Westermann |year=2003}}

* {{cite book|ref= harv|last=Mensching|first=Horst|title =Physische Geographie der Trockengebiete |location =Darmstadt |publisher =Wissenschaftliche Buchgesellschaft |year=1982}}

* {{cite book|ref= harv|last=Thomas|first=David|title =Arid zone geomorphology |location =Chichester |publisher =Wiley |year=1997}}

* -{Bruno Doucey, Alain Morel, Catherine Boudier, Gilbert Conan, Charlotte de Montigny,. ''Le livre des déserts : Itinéraires scientifiques, littéraires et spirituels'', Robert Laffont, 2006, Collection : Bouquins,}-. {{page|year=|id=ISBN 2-221-09966-4|pages=}}

* -{Michaël Martin, Michael Asher (Préface),. ''Les plus beaux déserts de la terre'', Éditions du Chêne, 2004,}-. {{page|year=2004|id=ISBN 2-84277-576-7|pages=}}

* -{Collectif,. ''Les Déserts du monde par GEO'', Solar, 2002,}-. {{page|year=2002|id=ISBN 2-263-03324-6|pages=}}

* -{Jean-Loïc Le Quellec, Guy Barthèlemy,. ''L’ABCdaire des déserts'', Flammarion, 1999,}-. {{page|year=1999|id=ISBN 2-08-012470-6|pages=}}