Радиоактивност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м +
Ред 67:
== Врсте радиоактивних распада ==
 
[[Алфа распад]] промена је [[Атомско језгро|атомског језгра]] при којој језгро емитује [[алфа-честица|алфа-честицу]], [[Релативна атомска маса|масени број]] се смањује за 4, а [[атомски број]] за 2. На пример алфа-распадом [[уранијум]]а-238 настају [[торијум]]-234 и алфа-честица. [[Ернест Радерфорд]] је закључио да су алфа-честице уствари [[јон]]и [[хелијум]]а или само атомско језгро хелијума.<ref>[http://www.fer.unizg.hr/_download/repository/UNE_compl_r1_-_ver_4_DF.pdf "''Uvod u nuklearnu energetiku"]'', Prof. dr. sc. Danilo Feretić, 2011.</ref>
Бета распад је промена атомског језгра при којој долази до емисије или апсорпције [[електрон]]а или позитивног електрона ([[позитрон]]а) и антинеутрина или [[неутрино|неутрина]]. Притом се [[Релативна атомска маса|масени број]] не мења, а [[атомски број]] елемента се промени за један. У природним радиоактивним низовима при тзв. бета-минус-распаду један [[неутрон]] у језгру распада се на електрон, антинеутрино и протон. На пример бета-распадом [[торијум]]а-233 настају [[паладијум]]-234, бета-минус-честица и антинеутрино. Приликом вештачки изазване радиоактивности може доћи и до бета-плус-распада, тј. емисије позитрона и неутрина; масени број елемента остаје исти, а атомски се број смањи за један. [[Бета-честица|Бета-честице]] су уствари електрони великих брзина, али за разлику од електрона у електронском омотачу атома, настају из атомског језгра.