Dekompresiona bolest — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Istorijat: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4091013/ |
|||
Ред 47:
Pol Ber je takođe otkrio i da se uticaj dekompresione bolesti može otkloniti povećanim pritiskom. To otkriće je [[1883]]. uslovilo konstrukciju prve [[barokomora|dekompresione komore]] u [[SAD|Americi]], koja je bila upotrebljavana pri probijanju [[tunel]]a ispod reke [[Hadson (reka)|Hadson]] između [[Njujork]]a i [[Nju Džerzi]]ja.
Engleski fiziolog J. S. Holdejn (-{J. S. Haldane}-),<ref>[https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4091013/ Indian Journal of Anaesthesia Wolters Kluwer -- Medknow Publications John Scott Haldane: The father of oxygen therapy] Приступљено: 16.8.2017.</ref> je izmedu [[1905]]. i [[1907]]. izvršio niz eksperimenata sa roniocima Kraljevske mornarice i ustanovio je da je uzrok problema bila neprilagođena ventilacija ronilačkih kaciga što je izazivalo uvećanje količine [[ugljen-dioksid]]a koji je postepeno trovao ronioca. Zato je preporučio povećani i ujednačeni dotok svežeg vazduha u kacigu ronioca zavisno o pritisku, a sastavio je i nekoliko ronilačkih tablica koje su pokazivale maksimalno vreme koje ronilac sme provesti na različitim dubinama, kao i metodu dekompresije kod izronjavanja. Zahvaljujući Holdejnovom otkriću dubina ronjenja na koje su se ronioci spuštali povećala se do nešto iznad 65 -{m}-, koja je ujedno bila i maksimalna dubina sa koje su ručne pumpe mogle izvlačiti vazduh.
Međutim na dubinama od oko 30 -{m}- ili većim, kod ronilaca se počelo manifestovati stanje u obliku [[euforija|euforije]],<ref>Rabrenović M, Rabrenović V, Zoranović U. Development of hyperbaric medicine. Vojno sanitetski Pregled 2006; 63(7): 667−71.</ref> sindrom koji je poznat i kao „[[pijanstvo velikih dubina]]“, a danas se naziva i „narkoza (opijenost) azotom“. Pojava da u uslovima povišenog pritiska pojedini gasni elementi iz vazduha menjaju svoje fiziološke osobine, a [[inertni gasovi]] postaju aktivni, takođe je rano uočena.<ref name="Živković"/>
| |||