Симонида Палеолог Немањић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 108:
Уз Милутина је остала до његове смрти.
 
Њена жеља да се замонаши се испунила након Милутинове смрти [[29. октобар|29. октобра]] [[1321]]. године. Већ крајем те године вратила се своме оцу у византијску престоницу и известила га о новим приликама у Србији. У Милутиновој биографији коју је саставио [[Данилов настављач]] спомиње се како је Симонида [[1324]]. макнонакон Милутинове канонизације послала из [[Истанбул|Цариграда]] скупоцено кандило и златоткани покров за његову гробницу. Након тога се замонашила у цариградском манастиру Светог Андрије. Византијски извори нису сачували ову вест познату Даниловом настављачу, нити су забележили Симонидино монашко име.
 
Иако се замонашила Симонида је вероватно наставила да живи на царском двору. Григора спомиње да је у току грађанског рата Андроника и његовог унука [[Андроник III Палеолог|Андроника III]] Симонида спадала у најужи круг повереника старог цара. Симонида је око себе окупљала ''лажне пророке и трбухозборце'' који су јој, као и њеном оцу, уливали лажне наде у коначан успех. Ипак, старији Андроник је свргнут и натеран да се повуче у монашки живот. Умро је у зору [[13. фебруар]]а [[1332]]. године. На самрти су уз њега били и монахиња Симонида и Нићифор Григора кога је бивша српска краљица задужила да му одржи посмртни говор.