Симонида Палеолог Немањић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 117:
Њена необична судбина била је инспирација многим уметницима, а лепота опевана у песмама и приказана на многим [[фреска]]ма и сликама.{{sfn|Лопушина|4. 12. 2014}}
* Фреска са њеним ликом у [[манастир Грачаница|манастиру Грачаница]], у Цркви Св. Богородице (благовештења), живописаној око 1320. се сматра једном од највреднијих фресака српског средњовековног сликарства. Фреска се налази у пролазу између [[припрата|припрате]] и [[наос]]а. Краљ Милтутин је на јужној, а краљица Симонида на северној страни. Одозго из темена лука, благосиља их [[Христос]] у попрсју, окружен херувимима, док два анђела с крунама слећу према краљевском пару. На фресци Симонида има раскошну хаљину и огртач, у левој руци држи [[жезло]], а на глави јој је отворена круна с великим обоцима
* Фреска у манастиру Студеница у малој Милутиновој цркви, подигнутој 1314. године је смештена у прилично опширној композицији. Симонида с малом Богородицом у наручју се налази поред Јоакима пред Христом, а и иза ње стоји Милутин с моделом задужбине.{{sfn|Пантелић|2015}}
* Портрет краљице Симониде и краља Милутина налази се на фресци у [[Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану|манастиру Светог Ђорђа у Старом Нагоричану]]. Приказани су како стоје на супедиону, на којем су двоглави орлови, по византијској моди.{{sfn|Oдак|2015|p=244}}
* У свом делу ''Житије Светог Стефана Дечанског'' из 15. века, [[манастир Високи Дечани|дечански]] игуман [[Григорије Цамблак]] је Симониду представио као маћеху-прељубницу, са циљем да се Стефан прикаже као мученик, a одговорност за ослепљење пребаци са оца Милутина на њу, при чему се одступа у многоме од историјских података и чињеница.{{sfn|Панић|2006|p=85}}
{{Wikisource|Симонида|Милан Ракић: Симонида}}
| |||