Змије — разлика између измена

 

За све љутице важан је састав њихових отровних жлезда и зуби. Зуби им изгледају као ињекцијске игле. У њиховој унутрашњости се налази канал, а на врху је мали процеп кроз који излази отров. Смештени су на предњем делу горње чељусти. Када нису у употреби, савијени су према натраг и смештени у специјалном набору слузнице. Када змија напада, зуби се усправљају, забадају у тело жртве и из њих тада потече отров. Отровни зуби се троше, па их змија повремено одбацује и одмах их замењује новим отровним зубима. То значи да се љутице не могу трајно онеспособити вађењем отровних зуби. Величина тих зуба зависи од величине змије односно од величине њене главе. Највеће отровне зубе има [[габонска љутица]] (-{''[[Bitis gabonica]]''}-) која живи у Африци. Зуби великих примерака ове змије могу бити и до пет центиметара дуги.

 

'''[[Поскок]]''' (-{''Vipera ammodytes''}-) је уједно и највећа европска отровница. Глава му је срцоликог изгледа, с карактеристичним рошчићем на врху носа. Боја тела варира у зависности од пребивалишта и иде од светло сиве до црвенкасто смеђе. Вијугава леђна шара је континуирана и јасно изражена. Женке нарасту око 60 -{cm}-, а мужјаци могу нарасти и до 1 м.

Змије се плаше човека и беже од њега ако су у могућности. Људи најчешће страдају берући лековито биље, [[гљиве]] и шумске плодове или једноставно седањем на траву, а да је нису пре тога проверили, иако је довољно само обичним прутом провршљати по трави или грму. Викање не поможе јер су змије потпуно глуве животиње и осећају једино подрхтавање тла и вибрације.

 

===Симптоми уједа===