Ибн Араби — разлика између измена

По свршетку студија, Араби се вратио у Севиљу, где је уз највеће учењаке свога доба проучавао свете списе и пророчку традицију. Слободно време углавном је проводио у друштву суфија. Жеља да сретне сваког духовног учитеља за кога би чуо водила га је да путује по целој Андалузији. Поред бројних духовника с којима се сусретао, истичу се и две жене: Јасмина од [[Маршен]]а и Фатима из [[Кордоба|Кордобе]], које су важиле за истакнуте духовне учитељице оног времена.<ref name="Mislilac istoka i Zapada">[http://ibn-sina.net/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=41&limit=1&limitstart=4 Ibn ‘Arabi – mislilac istoka i Zapada] (Rešid Hafizović)</ref> Негде у то време Ибн Араби упознаје другог андалузијског филозофа [[Ибн Рушд]]а (лат. ''Авероес''), са којим постаје и велики пријатељ. У граду [[Алмерија|Алмерији]], великом духовном средишту и центру филозофске школе Ибн Масаре, званично је ступио на пут [[суфизам|суфизма]].<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Од тада је често путовао и изван Ал-Андалуса, повремено одлазећи и до северне Африке, посебно у [[Тунис]], где се упознао са делом „Скидање сандала“ (''Хал’ан-на’лаун'') чувеног португалског суфије Ибн Касија, притом написавши и коментар на његов садржај. Након [[1198]]. године, његова духовна искуства су постала тако интензивна да је неретко доживљавао највиша зрења и духовне излете. На њега је посебно просветљујуће утицала визијaвизија духовне хијерархије која управља [[космос]]ом, коју је доживео у том периоду.<ref name="Mislilac istoka i Zapada"/> Андалузију је одлучио да напусти након визије божанског престола на светлосним стубовима, око којега је кружила птица која му је пренела поруку о нужности кретања на [[ходочашће]] у [[Мека|Меку]]. До тада је већ широм [[Шпанија|Шпаније]] био познат по својим песмама, којима је преко љубавне поезије обичним људима приближавао пут суфија.<ref name="Najveći majstor"/>

Ибн Араби никада није прихватио да се он заправо бави филозофским питањима, односно да у својим списима износи рационалне опсервације. Он, у много наврата, експлицитно истиче да његове речи проистичу из вишњег извора [[Интуиција|интуиције]]. Штавише, он инсистира на томе да су интуитивна сазнања много утемељенија и узвишенија од резултата [[разум]]а и [[Филозофија|филозофије]]. С друге стране, пак, Ибн Араби у својим делима показује да одлично познаје рационалне школе из свог времена, тачније догматичку теологију и [[Исламска филозофија|исламску филозофију]]. Отуда, он успешно посуђује одређене термине које су радо користили ондашњи [[Теолог|теолози]] и перипатетички филозофи, обогаћује их новим садржинским оквирима и на тај начин формира удубљујућу иновативну терминологију доктринарне [[Гноза|гнозе]]. Наравно, тај процес бива усавршен у делима Ибн Арабијевих наследника.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije">Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), ''Kratka istorija islamske filozofije'', Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”, strpp. 156.</ref>