Симонида Палеолог Немањић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →увод |
|||
Ред 40:
Византијско царство из доба владавине Андроника II је било под сталним притиском многобројних непријатеља. Европским провинцијама царства, пре свега Македонији, стално је претио српски краљ [[Стефан Урош II Милутин]] који је још почетак своје владавине [[1282]]. обележио освајањем [[Скопље|Скопља]]. Након тога, ратоборни српски краљ је заузео читаву [[Вардарска Македонија|вардарску Македонију]], а његови ратници су наставили да упадају у византијске области.
На крају, након што је Милутин успео да освоји [[Драч]] (1296),{{sfn|Благојевић|1989|p=109}} Андроник је наредне године [[1297]]. покушао да преокрене ратну срећу,
Преговори о миру са српским двором
Метохит је морао да долази пет пута на српски двор у Скопљу, последњи пут 1298. године,{{sfn|Николић|2013|p=98}} како би успешно окончао дипломатске игре и уговорио венчање. О путовањима у Србију Метохит је сачинио извештај ''Посланичко слово'' ({{јез-гр|Πρεσβεντικος}}).{{sfn|Николић|2013|p=98}}
И сам Андроник II је у току преговора доживео неколико тешких преокрета. Цар је у почетку планирао да Милутину понуди брак са својом сестром Евдокијом, удовицом [[Трапезунтско царство|трапезунтског цара]] [[Јован II Велики Комнин|Јована II Великог Комнина]] ([[1280]]—[[1297]]). Нешто пре него што је прошло годину дана од мужевљеве смрти, она се са млађим сином вратила у Цариград (1298). Према византијским обичајима достојанство према умрлом супружнику се чува најмање годину дана. Позивајући се на то, Евдокија је одбила да се по други пут удаје{{sfn|Мичета|2017|p=140}} и вратила се у далеки Трапезунт. Међутим, ови разлози за одбијање нису убедили, ни увређеног Милутина, не само као краља већ и као мушкарца,{{sfn|Мичета|2017|p=17}} већ ни њеног брата Андроника.{{sfn|Мичета|2017|p=140}}
Ред 51:
Захваљујући Метохитовом поверљивом извештају ''Посланичком слову'' упућеног месазону (царевом првом министру) [[Нићифор Хумн|Нићифору Хумну]],
са једног од пет путовања у Србију{{sfn|Мичета|2017|p=153}} знамо да је на [[немањићи|немањићком]] двору постојала јака опозиција браку са византијском принцезом. Српско племство, али и византијски пребези, су желели наставак рата против царства зарад нових освајања и стицања плена. Поред тога, крајем [[1298]]. умро је бугарски цар [[Смилец]] и његова удовица, Андроникова сестра од стрица, понудила је брак Милутину, чиме би се отворила могућност персоналне уније
После свих дипломатских преокрета, царски византијски пар је решио да зарад мира ипак жртвује своју једину ћерку.
Византијски државни и црквени врх су од самог почетка имали опречна мишљења о овом браку.{{sfn|Мичета|2017|p=147}} Након доношења одлуке о удаји цар се суочио са противљењем црквених кругова, пре свих, строгог цариградског патријарха Јована XII Козме.
Милутин је бракове склапао пре свега вођен политичким разлозима, што је за то доба била уобичајена пракса. Његови бракови, не само да су склапани под неуобичајеним околностима, већ су и саблажњавали савременике, те
По црквеном праву српски краљ је важио за [[полигамија|бигамисту]]. Осим тога, краљ је био не само четрдесетак година старији од Симониде, већ и четири године од свог будућег таста.
Линија 66 ⟶ 65:
Византија и Србија у овим преговорима су били потпуно равноправне државе, а орођавање византијског цара са српским краљем је по значају и угледу превазилазило све претходне бракове српских краљева са страним невестама.{{sfn|Мичета|2017|p=144}} Венчање је било преломни догађај у регионалној историји, а његове последице су далеко уочљивије у српском краљевству, него у византијском царству.{{sfn|Мичета|2017|p=151}} Милутину је венчање подигло међународни углед и престиж, озакоњена је и обезбеђена сигурност територија које је Милутин освојио у Византији, чиме су легитимизована и даља освајања у Македонији.{{sfn|Мичета|2017|p=152}}
С Византијске стране је тражено да заклетву положе краљ и краљица-мајка, због њеног великог угледа и утицаја у српским земљама,{{sfn|Мичета|2017|p=218}} сматрајући да би тиме склапање брака добило потребан престиж, што
Сви византијски захтеви који се односе на потврду брачног уговора, осим присуства и заклетве краљице-мајке, која је изгледа била незадовољна и претходним синовљевим браком, под изговором о тешкоћама пута преко великих планина,{{sfn|Максимовић|1986|p=53}} су били усвојени.{{sfn|Мичета|2017|p=145}} Посебну улогу у преговорима је имао архиепископ [[Јевстатије II]], као гарант црквене подршке Милутину.{{sfn|Мичета|2017|p=145}}
|