Срби у Мађарској — разлика између измена

 

Током [[19. век]]а [[Срби]] на подручју данашње [[Мађарска|Мађарској]] и даље чине значајан део градског становништва, али њихов удео и значај опада. Већ почетком овог века у "најсрпскијој" [[Сентандреја|Сентандреји]] они губе већину, а крајем века има их мање од 20%. Активност Срба постепено се помера ка југу тадашње Угарске, ка подручју данашње [[Војводина|Војводине]], где су [[Срби]] били много бројнији и компактнији. Ово се посебно снажно осећа после [[Мађарска револуција 1848.|Револуције 1848/49.]] године, која је из корена уздрмала мађарско-српске односе.

 

После [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1918.]] године велики делови некадашње [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]] припали су новооснованој [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније [[Југославија]]). Овде су потпали бројни делови тадашње Угарске насељени великим бројем [[Срби|Срба]] - [[Бачка]], [[Срем]], [[Банат]] и [[Барања]]. [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]] један део овог подручја, са поглавито мађарским становништвом, тачније северна половина [[Барања|Барање]] и најсевернији, мањи (15%) део [[Бачка|Бачке]], били су враћени ново основаној мађарској републици. Због тога је на овом подручју [[1921.]] од стране месног српског становништва успостављена краткотрајна [[Барањско-Бајска Република]]. Она је обухватала подручје данашње мађарске [[Барања|Барање]] и део северне [[Бачка|Бачке]] око града [[Баја]]. Председник је био [[Петар Добровић]].