Варјаш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
м ово су моји прилози за монографију тог места у данашњој Румунији. |
||
Ред 18:
== Положај насеља ==
Село Варјаш се налази у источном, [[Румунија|румунском]] [[Банат]]у, између [[Темишвар]]а и [[Арад]]а. Село је у [[Поморишје|Поморишју]]. Село је удаљено око 30 -{km}- од [[Темишвар]]а на север. Сеоски атар је у равничарском делу [[Банат]]а.
== Историја ==
Српски властелин Димитрије Овчаревић имао је неколико поседа у Угарској. Добио је од угарског краља око 1556. године између осталих и спахилук Варјаш.<ref>"Време", Београд 6. јануар 1941. године</ref> По царском ревизору Баната Ерлеру 1774. године у Варјашу, месту у Сентандрашком округу, живи измешано становништво Срба и Румуна.<ref>Ј.Ј. Ерлер:"Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref>
Као претплатник једне књиге јавља се у Варјашу 1870. године извесни Пера Ивковић свршени правник, син пароха. Пет година касније, 1875. године претплатник новосадског листа "Глас народа" био је Јован Форовић из Варјаша. Тај Земљепоседник варјашки Форовић је остао упамћен по томе што је 1864. године, бесплатно на својој лађи, низ Дунав преселио Матицу српску из Пеште у Нови Сад. Био је до своје смрти 1901. године редован члан Матичин.<ref>"Српски сион", Карловци 1901. године</ref>
Српске читаоница у Варјашу се помиње као активна 1904. године.
Када је 1918. године задесила велика глад Херцеговину, посредством православне цркве и хуманих друштава, слата су деца у Банат и размештана код имућних породица на опоравак.Једна група те деце је била распоређена у Варјашу. Једна девојчица од пет година Боса, дата је старом варјашком учитељу Тодоровића, да се брине о њој. Није се знало одакле је и ко су јој били родитељи. Када је 1929. године старатељ иначе самац умро остала је она без иког свог у Варјашу, који је тада већ остао у другој држави, Румунији.
Дана 29. априла 1930. године избио је велики пожар у Варјашу, који се налази близи државне границе. У ватри је уништено 6 кућа и 12 зграда, а 15 породица је изгубило кров над главом. У гашењу су учествовали ватрогасци из осам околних места. Штета је била процењена на 10 милиона леја, јер је страдала велика количина жита.<ref>"Време", Београд 1. мај 1930. године</ref>
== Становништво ==
Линија 63 ⟶ 71:
== Српска православна црква у Варјашу ==
Место и месни свештеник записани су 1333. године, али цркву и предање помиње тек у другој половини 16. века, и то као плетеру, на око 300 м источно од садашње. Података о месним свештеницима има из 1660, затим 1666, а о цркви тек из 1758. године: посвећена Преносу моштију Светога Оца Николаја, била је од цигала, са двоја врата и шест прозора, покривена шиндром, патосана даском; имала је торањ од дрвета, а у унутрашњости - темпло од дасака и двадесетак икона. Приликом ушорења села порушена је та, махом већ дотрајала црква; место где се налазила обележено је пирамидом са крстом при врху, коју мештани зову Црквицом.
Парохијско звање је основано и матичне књиге се воде у Варјашу од 1768. године. Црква Св. Николе је подигнута 1822. године. У Варјашу 1846. године је било 2112 парохијана, а пароси су били Арсеније Николић и Павел Јоковић.
Стари варјашки парох протојереј Павле Ивковић умро је децембра 1887. године са 84 године живота, у месту. Био је родом из Новог Сада, и после 16 година учитељевања у Футогу, Старој Паланци и Араду, био је у Варјашу рукоположен за свештеника. Био је варјашки парох 44 године и конзисторијални "приседник".<ref>"Школски лист", Сомбор 1888. године</ref> У Варјашу је 1898. године од стране епархије одређено да има две парохије, обе четврте платежне класе. Ивковићев колега, такође старац од 80 лета поп Захарије Стојановић 1899. године је обележио 52 године свештеничке службе. Јануара 1891. године расписан је стечај за пароха у другој варјашкој парохији. Септенбра исте године биран је нови капелан. Та црквена општина је сматрало се 1893. године, била једна од најбогатијих у темишварској епархији. Године 1907. у Варјашу је био свештеник Александар Грујић, који је још 1892. године био потврђен за капелана, када је дошао из Рудне. Грујић је 1909. године уплатио за Српски учитељски конвикт у Новом Сад, чланарину 100 круна.
Садашње црквено здање, једно од најпространијих међу српским православним црквама у Румунији, почело се градити 1823; црква је освећена 1827. године. Иконостас је рађен 1861—1862. године од стране иконописца Николе Алексића. Сам темпло су резбарили чувена браћа Јанић, а позлатио златар Никола Дерешће. Солидно грађена, црква је добро одолевала времену. Грађевински радови у варјашкој цркви извођени су 1897. године, са одобрењем епархијских власти. Опсежнија оправка предузета је тек 1909. године: иконостас је очишћен, свод над солејом пресликан, лађа цркве поново молована; торањ је покварен и нов подигнут по нацрту архитекта [[Момчило Тапавица|Момчила Тапавице]]. Зграда је сада у добром стању, има споља облик лађе, унутра облик крста, лучну олтарску апсиду и високи торањ у наставку пронаоса. На западној фасади истављене су две спомен-плоче са именима Срба мештана погинулих у светским ратовима. У торњу постоје четири звона и сатни механизам. Најстарија богослужбена књига је Четвороеванђеље штампано 1562. године у манастиру Мркшина Црква; остале су већином из 18. и 19. века.▼
Први податак о српској народној школи је из 1846. године, када исту похађа 76 ученика, којима предаје учитељ Теодор Миладиновић. После подржављења народних школа 1877. године , она у Варјашу остаје по карактеру иста - српска вероисповедна. Због повећања броја ђака, којих по закону долази по 80 на једног учитеља, морао се повећавати број "школа" односно разреда. То је водило варјашку општину до осиромашења. Септембра 1882. године била је постављена као привремена приправница учитељица Милана Кировић. Варјашки школски одбор је расписао јануара 1883. године стечај за слободна места учитеља и учитељице, са основном платом од 300 ф. годишње. У српској школи у Варјашу 1883. године као привремена учитељица и претплатник "Школског листа" постављена је Софија Новковић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1884. године</ref> Те године је био расписан конкурс за једног учитеља у Варјашу, који није претходне године примљен. Постављен је онда приправник Коста Петровић као привремени. Новембра 1884. године издати су дотад привременим учитељима декрети. Године 1894-1898. у Варјашу је учитељ Коста Вујковић. Он је био перовођа месног Школског одбора 1897. и 1898. године када је расписан стечај за "новоустановљено" место учитеља. Понуђена основна плата износила је 300 ф. годишње. Епархијски школски савет је 1907. године, дозволио да се једно тражено учитељско место укине, а истовремено два нова места систематизују. Учитељско тело варјашко чинили су 1907. године учитељи: Петар Лекић (1900. добио декрет, био до пензионисања 1907), Љубица Петковић (из Панчева) и Јулијана Чабдарић. Четврта варјашка школа је припремана 1908. године за отварање. Учитељ варјашки је 1907. године постао Станимир Теодоровић, дошао на место учитељице Петковић. Теодоровић је остао у месту и након Првог светског рата и разграничења, где је и умро 1929. године. Наредне 1908. године уместо пензионисање учитељице Софије Вујичић, постављена је као привремена Зорка Шајковић. Српско православно забавиште помиње се 1912. године, а у њему ради забавиља удовица Милица Малеташки.
▲Садашње црквено здање, једно од најпространијих међу српским православним црквама у Румунији, почело се градити 1823; црква је освећена 1827. године. Иконостас је рађен 1861—1862. године. Солидно грађена, црква је добро одолевала времену. Опсежнија оправка предузета је тек 1909. године: иконостас је очишћен, свод над солејом пресликан, лађа цркве поново молована; торањ је покварен и нов подигнут по нацрту архитекта [[Момчило Тапавица|Момчила Тапавице]]. Зграда је сада у добром стању, има споља облик лађе, унутра облик крста, лучну олтарску апсиду и високи торањ у наставку пронаоса. На западној фасади истављене су две спомен-плоче са именима Срба мештана погинулих у светским ратовима. У торњу постоје четири звона и сатни механизам. Најстарија богослужбена књига је Четвороеванђеље штампано 1562. године у манастиру Мркшина Црква; остале су већином из 18. и 19. века.
== Види још ==
| |||