Инсекти — разлика између измена

[[Глава]] инстекта настала је спајањем 6 [[ембрионални колутић|ембрионалних колутића]], што се одражава на вањске и унутрашње структуре. На горњој страни главе се налази један пар [[пипак]]а с чулима за [[мирис]]), а са сваке стране главе је по једно [[сложено око]]. Сложено око се може састојати и од хиљада мањих окашаца. Многе врсте ([[цврчци]], [[Оса (инсект)|осе]], [[пчеле]], [[мрави]]) имају и додатне једноставне очи на темену, а служе им за лакше сналажење у мраку. Многе пећињске врсте немају очи. На доњој страни хитинске чауре главе се налазе по три пара усних органа: горња усна (одозго затвара уста), горња и доња [[чељуст]] и доња [[усна]], са пипалима. Ти усни органи су прилагођени (врста хране, начин прехране) за грижење ([[термити]]), бодење ([[комарци]]), лизање (пчеле) и сисање ([[лептири]]). Начин прехране у уској је вези с начином кретања, па је неки ловац месождер нпр. [[трчак]] хитар, биљождер нпр. [[гусеница]] се често добро пење, а неки разлагач нпр. [[балегари|балегар]] добро копа. Ту су и разне комбинације с летењем и без летења, специјализације грађе чељусти ловца за већи и мањи плен, или грађе рила биљождера (нпр. дужина рила лептира или [[бумбари|бумбара]]) за посебне биљке.

Из 3 прсне ганглије живци излазе у ноге, а озиз средње и стражње прсне ганглије у крила. [[Симпатикус|Симпатички нервни систем]] опскрбљује нервима утробу.

Инсекти дишу преко ектодерма кроз дисајне цеви (уздушнице, трахеје), чији огранци залазе у све органе. Ваздух улази у трахеје кроз отворе на површини тела – стигме које се налазе са бочне стране у паровима и помоћу њих се врши размјена гасова између ткива и спољашње средине. Крвоток је отвореног типа што значи да нема артерија, вена и капилара него се крв слободно разлева по телесној шупљини инсеката. Боја инсекатске крви може бити зелена, смеђа, црвена или жута и у њој су заступљена само бела крвна зрнца тзв. леукоцити.

Пробавни систем се састоји од ждрелапредњег, једњака, желуцасредњег и задњег црева. ЊеговаУ грађапредњем зависицреву одсе начинаналази прехранеждрело које је јако мишићаво. Једњак је танак и наборит, у облику је праве цеви.

Инсекти су раширени по свим континентима и у свим климатским подручјима. Најчешће су копнене животиње, само понеки живе у слаткој води, а мали број у мору. То су организми који у свом телу садрже преко 50% воде и чији губитак доводи до пропадања, као што у сувишку доводи до угибања. Битан су чинилац у природи: разарају мртву органску материју, помажу при оплодњи биљки (30% европских цветница опрашују инсекти), преносе заразне болести, паразитирају на биљкама и животињама. Опстају на температури од -40 до 48 степени и изван те границе ниједна врста не може преживети.