Фрушкогорски манастири — разлика између измена

 

На простору 50 километара дужине и 10 километара ширине, смештено је шеснаест [[Српска Православна Црква|српских]] [[Православље|православних]] [[манастир]]а, од којих је већина активна. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за [[култура|културно]] добро од изузетног значаја за [[Република Србија|Републику Србију]] [[1990]]. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине [[УНЕСКО]]-а.

 

Шире подручје [[Фрушка Гора|Фрушке горе]] од давнина је било богато светилиштима, а током [[16. век|16]]. и [[17. век]]а на овом просторy је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Неколико манастира је тешко оштећено и током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања]] [[1999]].

 

Од запада ка истоку налазе се манастири: [[Манастир Привина Глава|Привина Глава]], [[Манастир Дивша|Дивша]], [[Манастир Кувеждин|Кувеждин]], [[Манастир Петковица|Петковица]], [[Манастир Шишатовац|Шишатовац]], [[Манастир Бешеново|Бешеново]], [[Манастир Мала Ремета|Мала Ремета]], [[Манастир Беочин|Беочин]], [[Манастир Раковац|Раковац]], [[Манастир Јазак|Јазак]], [[Манастир Врдник|Врдник]], [[Манастир Старо Хопово|Старо Хопово]], [[Манастир Ново Хопово|Ново Хопово]], [[Манастир Гргетег|Гргетег]], [[Манастир Велика Ремета|Велика Ремета]] и [[Манастир Крушедол]].