Варјаш — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 20:
 
== Историја ==
Први писани помен места потиче из католичких пописасписа 1333. године. Српски властелин Димитрије Овчаревић имао је неколико поседа у Угарској. Добио је од угарског краља око 1556. године између осталих и спахилук Варјаш.<ref>"Време", Београд 6. јануар 1941. године</ref> Српски становници са попом записани су у Катастигу манастира Пећке патријаршије 1660. и 1666. године. По царском ревизору Баната Ерлеру 1774. године у Варјашу, месту у Сентандрашком округу, живи измешано становништво Срба и Румуна.<ref>Ј.Ј. Ерлер:"Банат", репринт, Панчево 2003. године</ref> Митрополијски попис из 1865. године показује да у месту тада 1914 православних Срба, а Румуни се не помињу. То је цењена парохија прве класе.
 
Дана 29. априла 1930. године избио је велики пожар у Варјашу, који се налази близи државне границе. У ватри је уништено 6 кућа и 12 зграда, а 15 породица је изгубило кров над главом. У гашењу су учествовали ватрогасци из осам околних места. Штета је била процењена на 10 милиона леја, јер је страдала велика количина жита.<ref>"Време", Београд 1. мај 1930. године</ref>
 
== Школа ==
Линија 26 ⟶ 28:
 
Као претплатник једне књиге јавља се у Варјашу 1870. године Пера Ивковић свршени правник, син пароха. Пет година касније, 1875. године претплатник новосадског листа "Глас народа" био је Јован Форовић из Варјаша. Тај земљепоседник варјашки Форовић је остао упамћен по томе што је 1864. године, бесплатно на својој лађи, низ Дунав преселио Матицу српску, из Пеште у Нови Сад. Био је до своје смрти 1901. године редован члан Матичин.<ref>"Српски сион", Карловци 1901. године</ref> Српске читаоница у Варјашу се помиње као активна 1904. године.
 
Дана 29. априла 1930. године избио је велики пожар у Варјашу, који се налази близи државне границе. У ватри је уништено 6 кућа и 12 зграда, а 15 породица је изгубило кров над главом. У гашењу су учествовали ватрогасци из осам околних места. Штета је била процењена на 10 милиона леја, јер је страдала велика количина жита.<ref>"Време", Београд 1. мај 1930. године</ref>
 
== Становништво ==
По последњем попису из 2002. године село Варјаш имало је 4.048 становника. Последњих деценија број становника стагнира.
 
Село је некада било вишенародно, што је и данас, али су некад јако малобројни [[Румуни]] постепено постали већина. Месни [[Срби]] су данас малобројнији неко некада. Национални састав на појединим пописима био је следећи:
 
{| border=1 cellpadding=4 cellspacing=0 class="wikitable" style="align: left; margin: 0.5em 0 0 0; border-style: solid; border: 1px solid #7f7f7f; border-right-width: 2px; border-bottom-width: 2px; border-collapse: collapse; font-size: 95%;"
Ред 72:
|}
== Српска православна црква у Варјашу ==
 
Прву варјашку цркву предање помиње тек у другој половини 16. века, и то као плетеру, на око 300 м источно од садашње. Података о месним свештеницима има из 1660, затим 1666, а о цркви тек из 1758. године: посвећена Преносу моштију Светога Оца Николаја, била је од цигала, са двоја врата и шест прозора, покривена шиндром, патосана даском; имала је торањ од дрвета, а у унутрашњости - темпло од дасака и двадесетак икона. Приликом ушорења села порушена је та, махом већ дотрајала црква; место где се налазила обележено је пирамидом са крстом при врху, коју мештани зову Црквицом.
Парохијско звање је основано и матичне књиге се воде у Варјашу од 1768. године. Црква Св. Николе је подигнута 1822. године. У Варјашу 1846. године је било 2112 парохијана, а пароси су били Арсеније Николић и Павел Јоковић.
Стари варјашки парох протојереј Павле Ивковић умро је децембра 1887. године са 84 године живота, у месту. Био је родом из Новог Сада, и после 16 година учитељевања у Футогу, Старој Паланци и Араду, био је у Варјашу рукоположен за свештеника. Био је варјашки парох 44 године и конзисторијални "приседник".<ref>"Школски лист", Сомбор 1888. године</ref> У Варјашу је 1898. године од стране епархије одређено да има две парохије, обе четврте платежне класе. Ивковићев колега, такође старац од 80 лета поп Захарије Стојановић 1899. године је обележио 52 године свештеничке службе. Јануара 1891. године расписан је стечај за пароха у другој варјашкој парохији. Септенбра исте године биран је нови капелан. Та црквена општина је сматрало се 1893. године, била једна од најбогатијих у темишварској епархији. Године 1907. у Варјашу је био свештеник Александар Грујић, који је још 1892. године био потврђен за капелана, када је дошао из Рудне. Грујић је 1909. године уплатио за Српски учитељски конвикт у Новом Сад, чланарину 100 круна.
Садашње црквено здање, једно од најпространијих међу српским православним црквама у Румунији, почело се градити 1823; црква је освећена 1827. године. Иконостас је рађен 1861—1862. године од стране иконописца Николе Алексића. Сам темпло су резбарили чувена браћа Јанић, а позлатио златар Никола Дерешће. Солидно грађена, црква је добро одолевала времену. Грађевински радови у варјашкој цркви извођени су 1897. године, са одобрењем епархијских власти. Опсежнија оправка предузета је тек 1909. године: иконостас је очишћен, свод над солејом пресликан, лађа цркве поново молована; торањ је покварен и нов подигнут по нацрту архитекта [[Момчило Тапавица|Момчила Тапавице]]. Зграда је сада у добром стању, има споља облик лађе, унутра облик крста, лучну олтарску апсиду и високи торањ у наставку пронаоса. На западној фасади истављене су две спомен-плоче са именима Срба мештана погинулих у светским ратовима. У торњу постоје четири звона и сатни механизам.

Најстарија богослужбена књига је Четвороеванђеље штампано 1562. године у манастиру Мркшина Црква; остале су већином из 18. и 19. века.
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Варјаш