Варјаш — разлика између измена

Основна школа у Варјашу је регистрована 1753. године. Купац једне књиге из Варјаша је 1824. године био Сима Милинковић учитељ.<ref>Вук Ст. Караџић: "Народне српске песме", Лајпциг 1823-1824. године</ref> Први званичан податак о српској народној школи је из 1846. године, када исту похађа 76 ученика, којима предаје учитељ Теодор Миладиновић. После подржављења народних школа 1877. године , она у Варјашу остаје по карактеру иста - српска вероисповедна. Због повећања броја ђака, којих по закону долази по 80 на једног учитеља, морао се повећавати број "школа" односно разреда. То је водило варјашку општину до осиромашења. Септембра 1882. године била је постављена као привремена приправница учитељица Милана Кировић. Варјашки школски одбор је расписао јануара 1883. године стечај за слободна места учитеља и учитељице, са основном платом од 300 ф. годишње. У српској школи у Варјашу 1883. године као привремена учитељица и претплатник "Школског листа" постављена је Софија Новковић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1884. године</ref> Те године је био расписан конкурс за једног учитеља у Варјашу, који није претходне године примљен. Постављен је онда приправник Коста Петровић као привремени. Новембра 1884. године издати су дотад привременим учитељима декрети. Године 1894-1898. у Варјашу је учитељ Коста Вујковић. Он је био перовођа месног Школског одбора 1897. и 1898. године када је расписан стечај за "новоустановљено" место учитеља. Понуђена основна плата износила је 300 ф. годишње. Епархијски школски савет је 1907. године, дозволио да се једно тражено учитељско место укине, а истовремено два нова места систематизују. Учитељско тело варјашко чинили су 1907. године учитељи: Петар Лекић (1900. добио декрет, био до пензионисања 1907), Љубица Петковић (из Панчева) и Јулијана Чабдарић. Четврта варјашка школа је припремана 1908. године за отварање. Учитељ варјашки је 1907. године постао Станимир Теодоровић, дошао на место учитељице Петковић. Теодоровић је остао у месту и након Првог светског рата и разграничења, где је и умро 1929. године. Када је 1918. године задесила велика глад Херцеговину, посредством православне цркве и хуманих друштава, слата су деца у Банат и размештана код имућних породица на опоравак. Једна група те деце је била распоређена у Варјашу, од којих једна девојчица од пет година Боса, дата је старом варјашком учитељу Тодоровићу, да се брине о њој. Није се знало одакле је и ко су јој били родитељи. Када је 1929. године старатељ иначе самац умро остала је она без иког свог у Варјашу, који је тада већ остао у другој држави, Румунији.Наредне 1908. године уместо пензионисање учитељице Софије Вујичић, постављена је као привремена Зорка Шајковић. Српско православно забавиште помиње се 1912. године, а у њему ради забавиља удовица Милица Малеташки.