Pliske (rod) — разлика између измена

Pliske su vitke, često živopisno obojene, insketivorne vrste koje plen sakupljaju anna zemlji ili u letu i naseljavaju različita staništa Starog sveta. Recentne vrste koje se gnezde u Evropi, Africi i Aziji su parcijalni ili pravi migranti. Dve vrste koje se gnezde na Aljasci se mogu seliti čak i do Australije.

Gnezde se na zemlji, gde polažu i do 6 jaja.{{Citation needed|date=February 2008}} Ono po čemu su lako prepoznatljive je njihovo gore-dole mlatarenje repom. Još uvek nije objašnjenoobjašnjen razlog takvog ponašanja i pomeranja repa. Predlagana objašnjena su da je to jedna od strategija kojom plaše plen ili pokazivanje podređenosti drugim pliskama. Poslednje studije navode da ovim ponašanejmponašanjem ukazuju na stanje opreznosti .<ref>Randler, C (2006). "Is tail wagging in white wagtails, ''Motacilla alba'', an honest signal of vigilance?" ''Animal Behaviour'' '''71''' (5): 1089-1093</ref> što može pomoći u odvraćanju predatora.<ref>Hasson, O. (1991). "Pursuit-deterrent signals: communication between prey and predator". ''Trends in Ecology & Evolution'', '''6''':325-329.</ref>

Na prvi pogled, pliske izgledaju kao da su razdvojene na pliske sa žutim i belim stomakom ili na grupe koje uključuju vrste sa crnom glavom na jednu stranu ili vrste sa sivom glavom, mada mogu biti i maslinasto zelene, žute ili drugih boja. Međutim, to nisu prave [[Еволуција|evolutivne linije]], pogotovo što promena boje stomaka može biti uzrokovanouzrokovana promenom količine [[Меланин|melanina]] i ta promena se dešavala nekoliko puta nezavisno. To sve ukazuje na to da su odnosi u ovoj grupi mnogopmnogo suptilniji.

Mitohondrijalna DNK (mtDNK), citohrom b i subjedinica 2 NADH dehidrogenaze su slabo upotrebljivi za sekvencioniranje i odvajanje ovih vrsta (Voelker, 2002). Osnovna sumnja je da postoje tri supervrste sa belim stomacima, što je potvrđeno kod crnogrle pliske. Takođe postoji jedna supervrsta u subsaharskoj Africi, gde se sreću tri belogrle vrste sa crnim povezom preko grudi. Preostalih 5 vrsta su jako morfološki promenjivepromenljive i njihova veza sa dva potvrđena kladusa u okviru ovog reda još nisunije zadovoljavajuće objašnjeniobjašnjena.

Tri vrste su [[Polifiletičnost|poli]] i [[Parafiletičnost|parafiletske]] u sadašnjoj taksonomiji, pri čemu se neke podvrste moraju pregrupisati ili vrste podeliti u nove vrste. [[Žuta pliska]] je oduvek bila taksonomska noćna mora, u okviru koje se sreće gomila prihvaćenih podvrsta i podjednako veliki broj neprihvaćenih podvrsta. Dve preostale monohrone vrste, Mekonška[http://mekonška%20pliska mekonška pliska] (-{''Motacilla samveasnae''}-) i [[afrička bela pliska]] (-{''Motacilla aguimp''}-) su verovatno su jako filogenetski bliske i to je dobar primer [[Konvergentna evolucija|konvergentne evolucije]].

-{''Motacilla''}- je [[Латински језик|latinsko]] ime za [[Бела плиска|belu plisku]]; nastalo od deminutiva reči -{''motare''}-, "kretati se u nekom pravcu", i od reči koja je još od Srednjegsrednjeg veka pogrešno interpretirana, -{''cilla''}- koja znači "rep".<ref name =job>{{cite book | last= Jobling | first= James A. | year= 2010| title= The Helm Dictionary of Scientific Bird Names | publisher=Christopher Helm | location = London, United Kingdom | isbn = 978-1-4081-2501-4 | page = 261 }}</ref>

[[Category:Birds by common nameПтице]]