Душановац (Неготин) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
|гдуж=22.5215
}}
 
 
== Географске одлике ==
Душановац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 9 км-{km}- северно од Неготина[[Неготин]]а. Смештено је на просечно 90 метара надморске висине, на долинским странама Дупљанске реке, леве притоке Јасеничке реке. Северна географска ширина насеља је 44о 17’ 37”, источна географска дужина 22о 31’ 29”, а површина атара 2.015 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем идући од Неготина према Кладову.
 
По предању Душановац је основан на темељима старијег насеља о чему сведоче археолошки налази пореклом из античког и средњевековног времена. О називу имена записана су два тумачења: по првом Турци су га називали Џањево јер су у њему живеле лепе девојке ("џануме"), а по другом стари Душановац је засновао цар Душан на Ровинама у близини данашњег насеља, где је његова жена царица Јелена подигла манастир Душицу, а тек касније назвала насеље Душановац. Када су Турци потучени у битци на Ровинама, насеље је остало пусто. Као насељено место први пут је записано са својих 50 кућа у другој половини 18. века (1783. године) под називом Дзцханиево. Почетком 19. (1811) помиње се под именом Чаново, у исто време на Вангатеровој карти под именом Гсањево и све до краја 19. века под називом Џањево. Указом владе Краљевине Србије (1890. године) насеље је добило данашњи назив. Подељено је на Горњи крај (Ђал) и Доњи крај (Ваље). У њему су, након Првог светског рата, живеле следеће фамилије: Барбулешти (слава Петковица), Кикуљешти (слава Петковица), Јованешти (слава Петковица), Миљешти (слава Петковица), Лаудешешти (слава Петковица), Мокарићи (слава Петковица), Ђетулани (слава Петковица), Гикуљешти-Шчербуловићи (слава Петковица), Пистолешти (слава Петковица), Пусејеви-Теодосијевићи (слава св. Никола), Фурњиге (слава св. Никола), Колчићи (слава св. Никола), Добрешти (слава Петковица), Чобашићи-Спасојевићи (слава Петковица), Грегулешти (слава Петковица), Јоргелешти (слава Петковица), Вулвешти (слава Петковица), Стојанешти (слава св. Лазар), Благојешти (слава Петковица), Вулпешти (слава Петковица), Турчинешти (слава св. Аранђел), Догарешти (слава Петковица), Дијамешти (слава св. Аранђел), Стојковићи-Ђермешти-Драгалешти (слава св. Никола), Поповићи (слава Петковица), Пађешти-Пицуарешти (слава Петковица), Цонешти (слава Петковица), Јордачевићи (слава св. Никола), Кисероњи-Миросавићи (слава св. Аранђел), Станковићи (слава св. Ђорђе), Калдеровићи (слава Митровдан), Понешти (слава Петковица), Фирулешти (слава св. Ђорђе), Благојевићи (слава Митровдан), Божароњи (слава св. Никола) и Ристићи (слава Митровдан). Антропогеографским и етнолошким изучавањима Душановац је сврстан у влашка насеља.
Заветина Душановца је Спасовдан, док су два православна храма у насељу посвећена Успењу Пресвете Богоридице освећена 1908. и 2001. године.
 
Становништво Душановца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством.
Године 1921. Душановац је имало 474 кућа и 2.827 становника, 1948. године 581 кућу и 2.510 становника, а 2002. године 600 кућа и 916 становника.
На сталном и привременом раду из овог насеља је 980 становника.
Четвороразредна основна школа у насељу постоји од 1846. године. Школске 2006/2007. године имала је 40 ученика.
Земљорадничка задруга у Душановцу је основана 1947. године, електрификација насеља је урађена 1956. године, први Дом културе је завршен 1949, а други започет са градњом 1985. године. Асфалтни пут Душановац добија 1970, а телефонске везе са светом 1986. године.
 
== Демографија ==
 
{{ЗанимањаНасељаСрбија|163|103|-|-|21|4|2|5|1|9|142|121|-|-|4|-|-|5|1|-|305|224|-|-|25|4|2|10|2|9|-|-|4|1|3|2|-|-|8|-|-|1|3|4|1|-|-|2|-|-|5|4|7|3|-|-|10}}
 
== Преузето из Историјског архива Неготин ==
Душановац је ратарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 9 км северно од Неготина. Смештено је на просечно 90 метара надморске висине, на долинским странама Дупљанске реке, леве притоке Јасеничке реке. Северна географска ширина насеља је 44о 17’ 37”, источна географска дужина 22о 31’ 29”, а површина атара 2.015 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем идући од Неготина према Кладову.
По предању Душановац је основан на темељима старијег насеља о чему сведоче археолошки налази пореклом из античког и средњевековног времена. О називу имена записана су два тумачења: по првом Турци су га називали Џањево јер су у њему живеле лепе девојке ("џануме"), а по другом стари Душановац је засновао цар Душан на Ровинама у близини данашњег насеља, где је његова жена царица Јелена подигла манастир Душицу, а тек касније назвала насеље Душановац. Када су Турци потучени у битци на Ровинама, насеље је остало пусто. Као насељено место први пут је записано са својих 50 кућа у другој половини 18. века (1783. године) под називом Дзцханиево. Почетком 19. (1811) помиње се под именом Чаново, у исто време на Вангатеровој карти под именом Гсањево и све до краја 19. века под називом Џањево. Указом владе Краљевине Србије (1890. године) насеље је добило данашњи назив. Подељено је на Горњи крај (Ђал) и Доњи крај (Ваље). У њему су, након Првог светског рата, живеле следеће фамилије: Барбулешти (слава Петковица), Кикуљешти (слава Петковица), Јованешти (слава Петковица), Миљешти (слава Петковица), Лаудешешти (слава Петковица), Мокарићи (слава Петковица), Ђетулани (слава Петковица), Гикуљешти-Шчербуловићи (слава Петковица), Пистолешти (слава Петковица), Пусејеви-Теодосијевићи (слава св. Никола), Фурњиге (слава св. Никола), Колчићи (слава св. Никола), Добрешти (слава Петковица), Чобашићи-Спасојевићи (слава Петковица), Грегулешти (слава Петковица), Јоргелешти (слава Петковица), Вулвешти (слава Петковица), Стојанешти (слава св. Лазар), Благојешти (слава Петковица), Вулпешти (слава Петковица), Турчинешти (слава св. Аранђел), Догарешти (слава Петковица), Дијамешти (слава св. Аранђел), Стојковићи-Ђермешти-Драгалешти (слава св. Никола), Поповићи (слава Петковица), Пађешти-Пицуарешти (слава Петковица), Цонешти (слава Петковица), Јордачевићи (слава св. Никола), Кисероњи-Миросавићи (слава св. Аранђел), Станковићи (слава св. Ђорђе), Калдеровићи (слава Митровдан), Понешти (слава Петковица), Фирулешти (слава св. Ђорђе), Благојевићи (слава Митровдан), Божароњи (слава св. Никола) и Ристићи (слава Митровдан). Антропогеографским и етнолошким изучавањима Душановац је сврстан у влашка насеља.
Заветина Душановца је Спасовдан, док су два православна храма у насељу посвећена Успењу Пресвете Богоридице освећена 1908. и 2001. године.
Становништво Душановца је православно, приликом пописа национално се изјашњава као српско и углавном се бави ратарством и сточарством.
Године 1921. Душановац је имало 474 кућа и 2.827 становника, 1948. године 581 кућу и 2.510 становника, а 2002. године 600 кућа и 916 становника.
На сталном и привременом раду из овог насеља је 980 становника.
Четвороразредна основна школа у насељу постоји од 1846. године. Школске 2006/2007. године имала је 40 ученика.
Земљорадничка задруга у Душановцу је основана 1947. године, електрификација насеља је урађена 1956. године, први Дом културе је завршен 1949, а други започет са градњом 1985. године. Асфалтни пут Душановац добија 1970, а телефонске везе са светом 1986. године.
 
----
Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ
радник Историјског архива Неготин
 
----
 
== Референце ==