Скопска Црна Гора — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 22:
| изговор =
}}
'''Скопска Црна Гора''' ({{јез-мак|Скопска Црна Гора}}), често звана и само као '''Црна Гора''' ({{јез-алб|Mali i Zi}}, {{јез-тур|Karadağ}}) или историјски '''Карадаг''' ( {{јез-тур|Karadağ}} — „Црна Гора“, {{јез-алб|Malet e Karadakut}}), је средње висока [[планина]] на југу [[Србија|Србије]] и северу [[Република Македонија|Републике Македоније]].
Скопска Црна Гора је име планине али и једне обласне целине коју карактеришу етнографске, фолклорне и дијалектске особености.
 
Ред 29:
 
Планина Црна Гора се издиже из скопске долине (на југу), кумановске котлине (на истоку), [[Гњиланска котлина|гњиланске котлине]] (на северу) и долине реке [[Лепенац]] (на западу).
Планина се протеже у правцу југозапад-североисток, највиши [[планински врх|врх]] је '''Рамно''' са 1.651 м. Кањоном [[Липковска река|Липковске реке]], која извире на планини, Скопска Црна Гора подељена је на два дела: виши западни и нижи источни, звани – Карадаг ({{јез-тур|Karadağ}}).
На падинама Црне Горе леже градови:
 
Ред 42:
По висинскоме изгледу област Црногорску можемо да поделимо на два дела: на поље и на планину.
 
Поље је много мањи Јужни део који се простире између удута скопских чифлика, и планине Кара-ДагКарадаг, избраздано је косама са овалном површином и речним долинама. Косе и речне долине почињу готово од врха Кара-ДагаКарадага и иду упоредо док се не изгубе у равноме тлу скопске котлине. Висина поља Црногорска је нижа, што је близу Скопља, а све виша што се иде ка планини, најнижа тачка црногорског поља је 350 м, а највиша је код [[Кучевишта]] 550 м, од села пак најниже је Бразда са 410 м, а највиши је Бродац са 900 м.
 
Планина заузима много већи простор од поља, и она се протеже од југа ка северу - из Кучевишта до Копиљаче, а толико има ако не више од запада ка истоку.<ref>С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409.</ref>
Ред 53:
У 15. веку Црна Гора се спомиње у Житију Деспота Стефана [[Константин Филозоф|Константина Филозофа]].
 
[[Османски Турци|Турци]] су након освајања Скопља превели име у Кара-дагКарадаг ({{јез-тур|Karadağ}} — „Црна Гора“), па се и тај израз може наћи у употреби. <ref>С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409-417.</ref>
 
== Хидрографија и положај села ==