Масакри на Маркалама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 11:
== Први масакр ==
Према извештају [[Би-Би-Си]]јевог новинара Џима Фиша,<ref name=BBC>Fish, Jim. (February 5, 2004). [http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/3459965.stm Sarajevo massacre remembered]. BBC {{ен}}</ref> први масакр на пијаци Маркале се десио између 12.10 и 12.15 сати, када је минобацачка граната промера 120 милиметара ударила у препуну пијацу Маркале. Спасилачке јединице и особље Организације уједињених нација одмах су притекли у помоћ бројим жртвама.<ref name=autogenerated1>Fish/></ref> Сви западни медији су одмах навели Србе као ауторе овог напада.<ref name=Одмах оптужују Србе>{{harvnb|Burg|Shoup|1999|
== Други масакр ==
Ред 25:
== Тумачења која одступају од Хашког суда ==
Тадашњи командант УНПРОФОР-а, генерал [[Мајкл Роуз]], након инцидента је изјавио да не може да се утврди одакле је граната испаљена.<ref name="Караџић: Зечевић пристрасан" /> [[Русија|Руски]] пуковник Андреј Демуренко је одмах после гранатирања пијаце Маркале у [[Сарајево|Сарајеву]], у тадашњој [[Република Босна и Херцеговина|Републици БиХ]], изјавио да су Срби неоправдано били оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО<ref>{{cite web|url=http://www.rusk.ru/newsdata.php?idar=172251 |title=«Сербы не причастны к взрыву на сараевском рынке» |publisher=Rusk.ru |date = 9. 7. 2007. |accessdate = 19. 1. 2013.}}</ref> Пуковник Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора миротвораца у Сарајеву и командант руског миротворачког батаљона, сачувао је комплетну документацију која се односи на Маркале. Прочитао је два извештаја, од којих је један написао један француски официр, док је аутор другог извештаја био официр за ког пуковник није могао да одреди да ли је био бошњачке или хрватске националности.<ref name=b>[http://www.icty.org/x/cases/dragomir_milosevic/trans/en/070705ED.htm Транскрипт са суђења Драгомиру Милошевићу].
„Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до места одакле је требало да наводно гађају српски минобацачи. На површини од сто метара, где је требало да буде тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо где се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго место, где су по француским прорачунима требало да буду српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе а две остале нису никога ни огребале“, сећа се Демуренко{{чињеница|date=07. 2011.}}.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Ред 44:
== Литература ==
* {{Cite book |url= |title=Некад било: Маркале|year=2011|publisher=Радио-телевизија Републике Српске |archiveurl= |archivedate= |accessdate= }}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Burg|first1=Steven L.|last2=Shoup|first2=Paul S.|title=The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention|url=http://books.google.com/books?id=-4eKmp_qu_QC&pg=PA167|year=1999|publisher=M.E. Sharpe|isbn=978-0-7656-3189-3|pages=167}}
|