Минхен — разлика између измена

После опште пропасти Немачког царства за време [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] и заузимања Минхена од стране [[Густаф II Адолф Шведски|Густава Адолфа]] краља [[Шведска|Шведске]], крајем [[17. век]]а архитекте опет имају пуне руке посла. Италијанске архитекте Барели и Цукали граде Театинер цркву (1663—1688.) која је истовремено служила као резиденција са 70 -{m}- високим звоницима. Између Театинер цркве и РезиденцијеРезиденциград градијеи се четврт у француском стилу са бројним палатама које дан данас красе овај део Минхена. [[Дворац Нимфенбург]] представља ремек-дело овог периода. Градња је почела [[1664]]. године а завршена тек [[1820]]. Налази се изван центра Минхена и заправо је поклон [[Принц Фердинанд|Принца Фердинанда]] његовој жени Марији у част рођења сина Макса Емануела. Прави назив овог здања је Кастело деле Нифе. [[1745]]. завршено је позориште Кувиље које представља почетак [[рококо]]а у Немачкој. Већ тада је Минхен представљао један од највећих градова у Немачкој а [[1780]]. броји 35.000 становника. Значајан утицај на даљи развој града било је рушење градских зидина [[1791]], чиме се Минхен шири на околна места. Већ тада Карлстор добија свој други назив Штахус. Порекло овог имена није разјашњено али се претпоставља да су две приче кумовале називу: власник једне кафане у близини Карлстора се звао Еустахије или да је постојала кафана код Штахелгартена што у преводу значи код самострела-Штахел. 1791. почињу и радови на енглеском парку у центру града. Овај јавни парк представља један од највећих своје врсту на целом свету (5 -{km}- × 1 -{km}-), у склопу ког се налази [[Кинеска Кула]] и [[Моноптерос]].

Након Првог и Другог светског рата у коме је Минхен срушен до темеља почиње период рестаурације и реконструкцијереконструкциград градајеа. Убрзо након [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1950]]. године, Градска скупштина доноси одлуку да се све зграде које су срушене у бомбардовању поново изграде у свом стилу. Тако Минхен постепено постаје реплика старог Минхена а радови на срушеним зградама се завршавају тек крајем [[20. век]]а. Када се Минхен кандидовао као место одржавања летњих Олимпијских игара почела је велика изградња и Минхен почиње да гради у новијим стиловима али ван центра града тако да данас постоји својеврсни контраст у Минхену. Улица Сунца која се налази на месту срушених зидина налик на [[Париз]] или [[Барселона|Барселону]], представља границу између старог и новог Минхена. За потребе Олимпијских игара проширени су Минхенски аеродром и железничка станица и изграђен сајам.