Википедија

Змије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 42:
Змије су издужени, безноги, [[Месојед|месоједни]] [[рептил]]и из [[Ред (биологија)|реда]] ''Serpentes''.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1371/journal.pone.0118199| title = Integrated Analyses Resolve Conflicts over Squamate Reptile Phylogeny and Reveal Unexpected Placements for Fossil Taxa| journal = PLoS ONE| volume = 10| issue = 3|pages = e0118199|year=2015|last1=Reeder| first1 = T. W. |last2=Townsend| first2 = T. M. |last3=Mulcahy| first3 = D. G. |last4=Noonan| first4 = B. P. |last5=Wood| first5 = P. L. |last6=Sites| first6 = J. W. |last7=Wiens| first7 = J. J. | pmid=25803280 | pmc=4372529}}</ref> Попут свих [[Squamata|сквимата]], змије су [[Ектотермија|ектотермна]], [[Амниоте|амниотни]] [[кичмењаци]] покривени преклапајућим [[крљушт (зоологија)|лустрама]]. Многе врсте змија имају [[Лобања|лобање]] са неколико додатних зглобова у односу на њихове гуштерске претке, што им омогућава да прогутају плен који је знатно већи од њихове главе захваљујући њиховим [[cranial kinesis|високо мобилним вилицама]]. Да би се прилагодили њиховим уским телима, змијини парни органи (као што су бубрези) се јављају један испред другог уместо један поред другог, и већина змија има само једно функционално [[плућа|плућно]] крило. Неке врсте су задржале своје [[Зделица|зделице]] са паром [[Вестигијалност|вестигијалних]] канџи на обе стране своје [[Клоака|клоаке]] (e.g. -{''[[Boidae]]''}-). [[Гуштер]]и су еволуирали издужена тела без удова или са знатно редукованим удовима до око двадесет пет пута током [[Хомоплазија|конвергентне еволуције]], што је довело до настанка бројних сојева [[безноги гуштер|безногих гуштера]].<ref>[http://www.bioone.org/doi/abs/10.1554/05-328.1 An Error Occurred Setting Your User Cookie<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Безноги гуштери наликују на змије, али неколико група безногих гуштера има очне капке и спољашње уши, које змије немају, мада да то правило није универзално (погледајте -{''[[Amphisbaenia]]''}-, -{''[[Dibamidae]]''}-, и -{''[[Pygopodidae]]''}-).
 
Змије су присутне на свим континентима сем Антарктика, и на већини мањих компнених маса; изузеци су нека велика острва, као што су Ирска, Исланд, Гренланд, [[Хаваји|Хавајски архипелаг]], и острва Новог Зеланда, и многа мања острва на Атрланском и централном Тихом океану.<ref name=Bauchot>{{harvnb|Bauchot|1994|p=220}}</ref> Додатно, [[морске змије]] су широко распрострањене у Индијском и Пацифичком океану. Више од 20 [[Фамилија (биологија)|фамилија]] је тренутно препознато, чиме је обухваћено 520 [[Род (биологија)|родова]] и око 3.600 [[Врста (биологија)|врста]].<ref name="ITIS">{{ITIS |id=174118 |taxon=Serpentes |accessdate= 4. 5. 2017}}</ref><ref name="NRDB-Cs">[http://reptile-database.reptarium.cz/search.php?taxon=snake&submit=Search snake species list] at the [http://reptile-database.reptarium.cz/advanced_search?taxon=Serpentes&submit=Search Reptile Database]. Accessed 4 April 2017.</ref> Оне се крећу по величини од ситних, {{convert|10.4|cm|in|abbr=on}} - дугих [[Leptotyphlops carlae|нитних змија]]<ref name="zootaxa">{{cite journal|url=http://www.mapress.com/zootaxa/2008/f/zt01841p030.pdf |title=At the lower size limit in snakes: two new species of threadsnakes (Squamata: Leptotyphlopidae: Leptotyphlops) from the Lesser Antilles |author=S. Blair Hedges |journal=[[Zootaxa]] |volume=1841 |year=2008|accessdate =2008-08- 04. 08. 2008. |format=PDF|pages=1–30}}</ref><ref>{{Cite journal| doi = 10.1554/0014-3820(2003)057[0345:EEFAOB]2.0.CO;2| issn = 0014-3820|year=2003| volume = 57| title = Empirical Evidence for an Optimal Body Size in Snakes|last1=Boback| first1 = S. M.|last2=Guyer| first2 = C.| journal = Evolution| pmid = 12683530| issue = 2 |pages=345–351}}</ref> до [[Python reticulatus|мрежастог питона]] са {{convert|6.95|m|ft|sp=us}} у дужини.<ref name="SunBear">{{cite journal|author=Fredriksson, G. M. |title=Predation on Sun Bears by Reticulated Python in East Kalimantan, Indonesian Borneo|journal= Raffles Bulletin of Zoology |volume=53|issue=1|year=2005|url=http://dare.uva.nl/document/161117|pages=165–168}}</ref> Фосилна врста -{''[[Titanoboa cerrejonensis]]''}- је била {{convert|12.8|m|ft|sp=us}} дуга.<ref name="head">{{cite journal|last=Head|first=Jason J.|last2=Bloch|first2=Jonathan I. |last3=Hastings|first3=Alexander K. |last4=Bourque|first4=Jason R. |last5=Cadena|first5=Edwin A. |last6=Herrera|first6=Fabiany A. |author7=P. David Polly |last8=Jaramillo|first8=Carlos A. |title=Giant boid snake from the paleocene neotropics reveals hotter past equatorial temperatures.|url=http://www.nature.com/nature/journal/v457/n7230/abs/nature07671.html |journal=[[Nature (journal)|Nature]] |volume=457|accessdate =2009-02- 05. 02. 2009. |doi=10.1038/nature07671 |pmid=19194448 |date= 2009|pages=715–718}}</ref> Сматра се да су змије еволуирале из било ријућих или водених гуштера, вероватно током перода [[Јура|Јуре]], при чему су најстарији познати фосили датирани на период пре око 143 и 167 милиона година.<ref>{{cite web |last=Perkins| first = Sid | date = 27. 1. 2015 | title = Fossils of oldest known snakes unearthed | url = http://news.sciencemag.org/paleontology/2015/01/fossils-oldest-known-snakes-unearthed | website = news.sciencemag.org | accessdate = 29. 1. 2015 }}<p>{{Cite journal |last1=Caldwell| first1 = M. W. |last2=Nydam| first2 = R. L. |last3=Palci| first3 = A. |last4=Apesteguía| first4 = S. |year=2015| title = The oldest known snakes from the Middle Jurassic-Lower Cretaceous provide insights on snake evolution | journal = Nature Communications | volume = 6 | number = 5996 | doi = 10.1038/ncomms6996 | pmid=25625704|pages=5996}}</ref> Разноликост модерних змија појавила се током [[Палеоцен]]ског периода (пре око 66 до 56 милиона година). Најстарији сачувани опис змија може се наћи у [[Brooklyn Papyrus|Бруклинском папирусу]].<ref name="E">{{cite web |url=http://www.kori-lindner.de/pharma-dokumente-im-original/medizingeschichte/cat_view/1-pharma-dokumente-im-original/37-medizingeschichte/38-aegyptische-medizin-papyri |archive-url=https://web.archive.org/web/20140201183732/http://www.kori-lindner.de/pharma-dokumente-im-original/medizingeschichte/cat_view/1-pharma-dokumente-im-original/37-medizingeschichte/38-aegyptische-medizin-papyri |archive-date =2014-02- 01. 02. 2014. |title=Ägyptische Medizin Papyri |language=German |last=Kori-Lindner |first=Claus |date= |website=KoLi - Dr. med. C. Kori-Lindner medizinisch wissenschaftlicher Service |publisher=TeuberNet Webdesign |access-date =2012-10- 24. 10. 2012. |quote=}}</ref><ref name="F">{{cite web |url=http://www.pharaonen.info/papyri.htm#papyr |title=Papyrus - Historische Papyri |language=German |last=Diederich|first=Manuela |year=2004|website=Die Welt der alten Ägypter |publisher= |access-date =2012-10- 24. 10. 2012. |quote=}}</ref><ref name="G">{{harvnb|Ritner|2001|p=355}}</ref><ref name="H">{{cite web |url=http://www.medizinische-papyri.de/Start/html/medizinische_papyri.html |title=Medizinische Papyri |language=German |last=Stuhr|first=Marko |year=2015|website=Medizinische Schriften der Alten Ägypter |publisher= |access-date =2012-10- 24. 10. 2012. |quote=}}</ref>
 
Већина врста нема веном, док оне које имају [[веном]] превасходно га користе за убијање и потчњињавање плена уместо у самоодрбрани. Неке поседују отров који је довољно снажан да изазове болну повреду или смрт код људи. Змије без венума било прогутају жив плен или га убијају [[Констрикција|констрикцијом]].
Ред 116:
Фосилни запис змија је релативно лош, јер су змијски [[Скелетни систем|скелети]] типично мали и крхки, што чини [[фосил]]изацију ретком. Фосили који се лако могу препознати као змије (иако често задржавају задње удове) први пут се појављују у фосилном запису током периода [[Креда (периода)|креде]].<ref>Durand, J.F. (2004). "The origin of snakes". Geoscience Africa 2004. Abstract Volume, University of the Witwatersrand, Johannesburg, South Africa. стр. 187.</ref> Најранији познати истински змијски фосили (Чланови крунске групе -{''Serpentes''}-) потичу од морских [[Simoliophiidae|симолиофида]], најстарији од којих је из [[Горња креда|Гоње креде]] ([[Ценоман]]ског доба) -{''[[Haasiophis terrasanctus]]''}-,<ref name=snake_origin_ecology>{{Cite journal | doi = 10.1186/s12862-015-0358-5| title = The origin of snakes: Revealing the ecology, behavior, and evolutionary history of early snakes using genomics, phenomics, and the fossil record| journal = BMC Evolutionary Biology| volume = 15|year=2015|last1=Hsiang| first1 = A. Y. |last2=Field| first2 = D. J. |last3=Webster| first3 = T. H. |last4=Behlke| first4 = A. D. |last5=Davis| first5 = M. B. |last6=Racicot| first6 = R. A. |last7=Gauthier| first7 = J. A. | pmid=25989795 | pmc=4438441}}</ref> датиран на пре 112 до 94 милиона година.<ref name=timetree>Vidal, N., Rage, J.-C., Couloux, A. and Hedges, S.B. (2009). "Snakes (Serpentes)". стр. 390-397 in Hedges, S. B. and Kumar, S. (eds.), ''The Timetree of Life''. Oxford University Press.</ref>
 
На бази [[Компаративна анатомија|компаративне анатомије]], постоји концензус да су змије потекле од [[гуштер]]а.<ref name="Meh87">Mehrtens JM. ''Living Snakes of the World in Color''. New York: Sterling Publishers. 480 pp. {{page|year=1987|isbn=978-0-8069-6460-7|pages=}}</ref>{{Rp|11}}<ref name="Sanchez">{{cite web |last=Sanchez|first = Alejandro |title = Diapsids III: Snakes |work= Father Sanchez's Web Site of West Indian Natural History |url = http://www.kingsnake.com/westindian/metazoa12.html |accessdate = 2007-11-26. 11. 2007. }}</ref> [[Pythonidae|Питони]] и [[Boidae|бое]] — примитивне групе међу модерним змијама — имају вестигијалне скривене удове: сићушне, канџасте прсте познате као [[anal spur|аналне мамузе]], које се користе за хватање при парењу.<ref name="Meh87"/>{{Rp|11}}<ref name="legs">{{cite web |title = New Fossil Snake With Legs |work = UNEP WCMC Database | publisher =American Association For The Advancement Of Science |location = Washington, D.C. |url =http://www.wildlifenews.co.uk/articles2000/march/march2500a.htm |accessdate =2007-11- 29. 11. 2007.}}</ref> Фамилије -{''[[Leptotyphlopidae]]''}- и -{''[[Typhlopidae]]''}- такође поседују остатке карличног појаса, који се јавља у виду рожнатих пројекција кад је видљив.
 
== Опис ==
Ред 211:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ritner|first=Robert K. |chapter=Medicine |chapter-url=http://www.oup.com/us/pdf/ancient.egypt/medicine.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20120929082223/http://www.oup.com/us/pdf/ancient.egypt/medicine.pdf |archive-date =2012-09- 29. 09. 2012. |year=2001|title=The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt |editor-first=Donald B. |editor-last=Redford|url= |location= |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-510234-5 |lccn=99054801 |access-date =2012-10- 24. 10. 2012.|pages=355}}
* {{Cite book|editor=Roland Bauchot|title=Snakes: A Natural History|year=1994|publisher=Sterling Publishing Co., Inc.|location=New York|isbn=978-1-4027-3181-5|pages=220}}
* Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Змије”