Први крсташки рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 118:
Одмах по преласку Босфора сви крсташи су обавили колективну молитву. Од тада ће то бити њихова стална пракса, пред сваку битку, у свакој ситуацији за коју нису имали решење, они су прибегавали колективним молитвама очекујући кроз њих прави одговор.
 
У прво време крсташи и Византинци су деловали удружено. Први заједнички циљ био је град [[Никеја]]. Удружене армије су се под њим улогориле већ у марту 1097. године. Време за напад је биобило идеаланидеално, јер се султан са главнином своје војске налазио у планинама [[Јерменија|Јерменије]] ратујући против [[Малик Гази]]ја, емира из куће Данишмен. Муђусобни сукоби [[Турци|Турака]] овај пут су ишли крсташима на руку. Град је бранила тек мала посада. Оно што је посебно битно је да је у граду била султанова жена са децом.
 
Никеју није било лако освојити. Бедеми су били сувише високи, било је 246 одбрамбених кула, а град се једном страном наслањао на језеро. Можда би се поход крсташа сломио већ овде пред Никејом да код султана није дошло до кобне забуне. Олако је новопридошле крсташе изједначио по вредности са онима које је недавно водио Петар Пустињак и које су његове трупе са мало труда разбиле. Када је коначно увидео своју грешку било је касно, а он се и поред неколико напада, од којих је најјачи био 21. маја, није се успео пробити у град. Одустао је и повукао се у планине остављајући Никеју својој судбини.