Georgij Maljenkov — разлика између измена

| амблем= [[Датотека:USSR, Flag commander 1964.svg|157px]] <br /> <small>[[Standarta]] [[Spisak vođa Sovjetskog Saveza|Predsednika Sovjetskog Saveza]]</small>

}}

 

Georgij Maljenkov je rođen u gradu [[Orenburg]]u, u [[Ruska Imperija|Ruskoj Imperiji]]. Njegov otac je bio carski oficir, poreklom iz današnje [[Republika Makedonija|Makedonije]] od koga nasljeđuje za [[Rusija|Rusiju]] neobično prezime. Izbijanje [[Oktobarska revolucija|Oktobarske revolucije]] je imalo veliki uticaj na ovog mladića koji se već u 17 godini pridružuje [[Crvena armija|Crvenoj armiji]] tokom borbi s [[belogardijci]]ma. Početni entuzijazam je nagrađen prvi put u [[april]]u [[1920]]. godine kada postaje član komunističke partije. U skladu s prikazanom vernošću novoj državi tokom vojnog služenja je bio postavljen, bez obzira na to što je imao manje od 20 godina, na poziciju [[Politički komesar|političkog komesara]]. Tokom početka karijere on srećnom okolnošću upoznaje [[Nikolaj Ježov|Nikolaja Ježova]], budućeg šefa [[NKVD]]-a koji mu postaje politički sponzor u narednih 15 godina. Prvi deo života Georgija Maljenkova završava se napuštanjem vojske. Na Moskovski tehnički fakultet godine kreće [[1921]]. i uspešno ga završava [[1925]]. godine.

 

Po završetku fakulteta on počinje raditi u [[NKVD]]-u pod zaštitom Ježova. Kada započinju [[Staljin]]ove čistke u drugoj polovini tridesetih godina Malenkov se aktivno uključuje u traženju i likvidiranju protivdržavnih elemenata. Njegov nepresušni entuzijazam još iz tinejdžerskih dana nije ostao neprimećen, te je u vreme čistki učestvovao na sastancima sa organizatorima. Veoma često na tim okupljanjima on se pred Staljinom čak takmiči protiv [[Lavrentij Berija|Berije]] u pokušajima da nađe veći broj državnih neprijatelja. Kada njegov zaštitnik [[Nikolaj Ježov]] pada u zadnjim čistkama on nije niti trepnuo nego se pokušava izboriti da ga nasledi na mestu šefa tajne policije, ali tadašnji državni vođa na iznenađenje svih odlučuje prihvatiti politički testament palog šefa tajne službe koji zahteva da ga [[Berija]] nasledi. Ova kadrovska odluka je zajedno s ratom blokirala dalja napredovanja u službi sve do [[1946]]. godine kada napokon postaje član [[Politbiro]]a. To napredovanju mu se u trenu učinilo da je bilo ''Pirova pobeda'' pošto ga savez [[Andrej Ždanov|Andreja Ždanova]], Staljinovog očekivanog naslednika i Berije proteruje u [[Kazahstan]] daleko od baze političke moći. Tek kada je Ždanov umro [[1948]]. godine Maljenkov se vraća u evropski deo [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|SSSR]]-a ili tačnije u [[Lenjingrad]] gde je vršio čistke krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina dvadesetog veka. Nagrada za ovaj dobro obavljeni posao postaje položaj sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije [[1952]]. godine.

 

Iznenadna smrt [[Staljin]]a [[5. mart]]a [[1953]]. godine je kratkotrajno bacila u rasulo centralnu vlast u SSSR-u. Nakon smrti vođe, od 10 sekretara Centralnog komiteta čak četvorica su bila dobila otkaze (među njima i [[Leonid Brežnjev]]). Tokom tih spletki Maljenkov je uspeo dobiti podršku svog nekadašnjeg konkurenta za čelo [[NKVD]]-a Berije uz čiju pomoć postaje premijer [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|SSSR]]-a. Samo deset dana kasnije na novome glasanju [[Nikita Hruščov]] se izborio da se Maljenkov izbaci iz Sekretarijata Centralnog komiteta, ali do prave smene je morala da sačeka septembarski plenum 1953. U iščekivanju toga događaja Hruščov pomoću [[Mihail Suslov|Suslova]] počinje napad na [[Lavrentij Berija|Beriju]] koji će završiti njegovim zatvaranjem i pogubljenjem. Uništivši tako političku podršku Maljenkova Hruščov je uspeo da se izboriti za prvog sekretara Centralnog komiteta septembra 1953. Tim događajem je počelo prvo dvovlašće u istoriji SSSR-a između dva konkurentska političara koji žele svu moć za sebe. U njihovoj borbi je bilo najgore to što je to bila borba za vlast i ništa drugo pošto su njih dvojca imali slični pogled o budućem razvoju države koja se trebala odmaknuti od vojne industrije kako bi proizvodila dobra za dobrobit stanovništva.

 

Ostavši bez političke baze krajem [[1953]]. godine pad Malenkova je bio samo pitanje meseca i nalaženja nužnih razloga koji će biti ponuđeni kao objašnjenje za smenu. Trijumfirat sekretara Centralnog komiteta u sastavu Hruščov, Suslov, Pospelov (poslednji sekretar je bio Šatalin koji podržava premijera i zbog čega je smenjen u martu) donosi odluku o smeni Maljenkova [[8. februar]]a [[1955]], a kao razlog su navedene spore reforme i prijateljstvo premijera s pogubljenim "izdajnikom" Berijom (pogubljen je kao izdajnik). Bez obzira na ovu smenu Maljenkov je ostao član [[Politbiro]]a sve do [[1957]]. godine kada zajedno s premijerom Bulganinom i [[Vjačeslav Molotov|Molotovim]] učestvuje u pokušaju izglasavanja nepovjerenja Hruščovu. Neuspeh te smene zbog uplitanja [[Mihail Suslov|Suslova]] i [[Georgij Žukov|Žukova]] rezultuje njegovim izbacivanjem iz Politbiroa, a [[1961]]. godine i iz Komunističke partije. Kako bi mu se dao posao na sigurnoj udaljenosti od budućih potencijalnih spletki, Maljenkov je poslan u [[Kazahstan]] na položaj direktora jedne od tamošnjih hidroelektrana. Poslednje godine života ovaj vatreni komunist je proveo pevajući u crkvenom zboru Moskovske katedrale. Georgij Maljenkov je umro [[14. januar]]a [[1988]]. godine.

 

 

{{DEFAULTSORT:Маљенков, Георгиј Максимилијанович}}

[[Категорија:Рођени 1902.]]

[[Категорија:Умрли 1988.]]