Чаробна лампа (Laterna magica) — разлика између измена

==Увод==

Направе које су користиле светлост и оптику, служиле су у различите сврхе. Човек је помоћу њих успевао да себи приближи и објасни појаве које су голим оком несагледиве и чудновате, али и обрнуто, да појаве објашњиве природним законима учини чудноватим и магијским.

Прва "чаробна лампа" била је обична уљана светиљка чији су стаклени зидови испуњени цртаним ликовима. Таква справа помиње се у једном рукопису Фонтанове из [[1420]]. године. Први пут у литератури среће се израз "чаробна лампа" ({{Јез-лат|laterna magica}}) у списима већ помињаног [[Атанасијус Кирхер|Кирхера]], о чему он пише у делу -{''Ars magie lucis et umbre''}- (Чаробне вештине светлости и сенки) [[1646]]. године. Кирхер је био свештеник, језуит, и један од оних из тог реда који су у својим сеансама користили "чаробну лампу" као средство утицаја на вернике. Други тај изум приписују холандском природњаку Кристијану Хигинсу, истичући да је он први пројектовао покретне ликове помоћу "чаробне лампе", [[1656]]. године. Према трећем извору, ту справу је први употребио дански научник и истраживач Томас Валгенштајн, у Лиону [[1665]]. године. Он је доцније посећивао разна места по Италији и показивао необичне слике у замраченим дворанама.

Истини за вољу треба истаћи да су истим називом означавана два различито изведена уређаја. Оптички принцип је био исти али се слика могла видети на различите начине. Основни облик латерне магике подразумевао је уређај сличан данашњем дија-пројектору. Извор светлости био је пламен лампе потпомогнут једним параболичним огледалом које је појачавало светлост и усмеравало њен сноп у одређеном правцу. Испред извора светлости налазило се сабирно [[Фотографско сочиво|сочиво]] (познато и као кондензор) које је концентрисало светлосни сноп на стаклену плочу са сликом. На стаклу је тушем и бојама насликана нека пригодна представа (религиозна, морализаторска, предели, измишљена бића или животиње), која је приказивана публици.