Жилина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Zamenjena rasterska slika sa slikom u SVG formatu.
Бот: Сређивање увода
Ред 31:
|гдуж = 18.740000
}}
'''Жилина''' ([[Словачки језик|свк.]]''{{Audio|Sk-Žilina.ogg|Žilina}}'', {{јез-мађ|Zsolna}}, {{јез-нем|Sillein}}, {{јез-пољ|Żylina}}) је град је на [[северозапад]]у [[Словачка|Словачке]], у близини њене тромеђе са [[Чешка|Чешком]] и [[Пољска|Пољском]]. Смештена је на ушћу [[Кисуца|Кисуће]] и [[Рајчанка|Рајчанке]] у [[Вах]], у котлини окруженој планинама, које припадају масиву Западних [[Карпати|Карпата]]. Налази се на раскрсници природних путева који, још од [[средњи вијек|средњег века]], повезују [[Русија|Русију]], [[Балтичко море|Балтик]] и [[Северна Европа|северну Европу]] са [[Дунав]]ом и [[Јужна Европа|јужном Европом]], а данас је једно од најважнијих друмско-железничких чворишта у држави и налази се на [[Паневропски коридори|паневропским коридорима]] [[Паневропски коридор Va|-{Va}-]] и [[Паневропски коридор VI|-{VI}-]].
 
Под данашњим именом се први пут помиње [[1208]]. године, а [[1379]]. године је први пут забележен грб града, који је и данас у употреби. Краљ [[Карло Роберт]] је [[1321]]. године Жилину прогласио [[средњовековни градови|слободним краљевским градом]], док је његов наследник [[Лајош I Анжујски|Лајош I]] посебном повељом ''-{[[Privilegium pro Slavis]]}-'' (издатом [[7. мај]]а [[1381]]. године) изједначио права [[Словаци|словенских]] и [[Немци|немачких]] грађана. Врхунац у свом развоју град је доживео у [[17. век]]у, након чега почиње његова стагнација, све до доласка [[Железничка пруга|железничке пруге]] [[1872]]. године, чиме је отпочео нови развој града и његова [[industrijalizacija|индустријализација]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жилина