Пиносава — разлика између измена

Икону Мајке Божије, названу „Јерусалимска”, по Предању, иконописао је у Гетсиманији (врт поред Јерусалима) Св. Еванђелист Лука у години Успења Пресвете Богородице (48 г.) и била је прва од 70 икона које је иконописао Св. Лука. Икону је 453. године из Јерусалима у Константинопољ (данашњи Истанбул), пренео византијски цар Лав I Велики (457-474.г.), и она је тада била смештена у храм Мајке Божије, зван „Живоносни Источник”. У време цара Ираклија(575-641), током напада Скита на Константинопољ, престони град је био спасен после свенародне молитве пред овом иконом. После овога, цар је наредио да се икона пренесе у Влахернску цркву, где се налазила идућа три века до владавине Лава VI Филозофа. У време похода Руса на град Херсон на Криму (988 г.), икона је била пренесена у тај град. Када се касније овде крстио, свети Кнез Владимир је као дар понео ову икону са собом у Кијев, а када су становници Новгорода примили Хришћанство, послао им је, такође на дар, ову Јерусалимску икону, и она је више од четири стотине година почивала у Новгороду (550 км северозападно од Москве) у цркви Св. Софије. Када је, пак, Иван Грозни освојио Новгород, он је Јерусалимску икону пренео у Москву, у Успенску цркву 1571.г.

У време напада Француза на Русију и краткотрајног заузимања Москве 1812. г. Јерусалимска икона је украдена и однесена у Париз, где се претпоставља да се и данас налази у цркви Пресвете Богородице. У новије време, 1992. г., први пут је изнета из Јерусалима на свенародно поклоњење, у Солун и Атину. 2000.г. донесена је прво у Софију (Бугарска), а по жељи и благослову Патријарха Павла, стигла је и у престони град Београд.