Подвилична жлезда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ar:غدة تحت الفك السفلي, fr:Submandibulaire, pt:Glândula submandibular |
м Поправка мешанаца |
||
Ред 5:
Систем одводних канала жлезде је добро развијен, а прелазне цеви су јој незнатно краће у поређењу са [[доушна жлезда|паротидном жлездом]].<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> Главни изводни канал се назива подвилични или Вартонов канал ({{јез-лат|ductus submandibulare}}) и он полази из средине унутрашње стране жлезде. Дуг је 4-5 cm, пружа се унапред и унутра и заједно са XII кранијалним живцем улази у подјезични предео и завршава се на поду [[усна дупља|усне дупље]]. Ту се излива заједно са каналом [[подјезична жлезда|подјезичне жлезде]] на врху ''carunculae sublingualis''.<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>
У инервацији ове, као и других великих [[пљувачне жлезде|пљувачних жлезда]], учествује [[вегетативни нервни систем]] (симпатикус и парасимпатикус). Васкуларизација се остварује преко грана фацијалне артерије, а венски судови су
Подвилична жлезда код [[човек|људи]] ствара око 70% укупног волумена [[пљувачка|пљувачке]], односно око 600-1000 ml у току целог дана. Због тога се код ње најчешће јавља каменац који може да блокира изводне канале. Каменац се често може уочити и на оралној страни доњих [[предњи зуби|предњих зуба]] у чијој близини се налазе отвори канала подвиличне и [[подјезична жлезда|подјезичне жлезде]].
| |||