Смуђ — разлика између измена

'''Смуђ''' је најраспростренији у Евроазијском делу, где је и настао као врста, у сливу некадашњег пра [[Дунав|Дунава]], у време отицања [[Панонско море|Панонског]] мора ка данашњем [[Црно море|Црном]] мору. Одатле се полако оширио по западној, централној, и источној [[Европа|Европи]], а затим прешао и у [[Азија|Азију]], и то преко реке [[Урал]]. У Северној Европи, у [[Скандинавија|Скандинавији]], се проширио скоро до линије поларног круга. Уобичајена је риба и у [[Балтичко море|Балтичком]] мору и то нарочито у његовом великом, северном [[Ботнијски залив|Ботнијском]] заливу, где је вода нешто више слатка. Смуђ обитава и у ослађеним деловима [[Црно море|Црног]] и [[Каспијско море|Каспијског]] мора. У [[Србија|Србији]] живи у водама црноморског слива.

Младе јединке смуђа се хране [[ларва|ларвама]] инсеката које живе у води, као и ларвама других врста риба. Одрасле јединке се хране другим врстама риба. Младе јединке, после годину дана почињу да се хране искључиво рибама. Како је месо смуђа веома укусно, он се. узгаја се у топловодним [[рибњак|рибњацима]], а цењен је у спортском риболову. Годишње се у [[Европа|Европи]] узгоји више од 11 000 тона смуђа.

== Опис и грађа ==

Има два леђна пераја, која се додирују, или између њих постоји мали међупростор. На боковима тела је 8 до 12 сивоцрних попречних пруга, а на леђном и репном перају су тамне пеге. Остала пераја су бледожуте боје без пега. Крљушти су ситне.