Рондокубизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Поправка мешанаца
Ред 9:
Успон у кубистичком изјашњавању је после [[1912.]] године у делима два сарадника [[Јосеф Гочар |Јосефа Гочара]] и [[Павел Јанак |Павела Јанака]] се одражава у пројектима који се приближавају кубистичким погледима на архитектуру и одражавају се у њиховим пројектима нарочито у пројекту Дома код црне мајке божије у [[Праг]]у и у Гочаревом најзнаменитијем делу Легиобанке у Прагу по коме је стил рондокубизма некада познат и као стил Легиобанке године [[1921.]] На [[Фасада |фасади]] ове зграде је Гочар развијао пуни свој архитектонски таленат. У овом [[Кубизам |кубистичком]] делу он је увео сложене [[Композиција|композиције]] монументалног прочеља и ред и компликовану [[Пластика |пластику]] која се састоји од малих лукова уравнотежених [[Форма |форми]] у омеђењу [[Народна архитектура|народног декоративизма]]. Гочар је у овим делима развио и учинковите скале [[Боја |боје]] које се истина доста понављају али су зато јако храбре у примењивању. Он се ту проказује и као добар конструктор. Сличне монументалне и декоретивне елементе је применио Павел Јанак у свом пројекту осигурања Реунијон. То је монументална архитектура која се карактеристише јаким декоративизмом и пластичношћу у којој [[Уметник |уметници]] постају свесни свог властитог дела у доба послератних погледа, послератне авангарде у чешкој архитектури [[20.]] века у којој се стварају дела која су велики допринос у смислу досезања максимума и велики део посла ка доброј и култивисаној архитектури високих стручних вредности у којим је остварено јединство садржаја и форми. У каснијим фазама својих дела се јавља одступање од монументалности и декоративизма и приклањања се блажим и [[Функционализам |функционалистичкијим]] формама.
 
Овај прaвацправац се одликује стављањем значаја на силу утиска који се постиже изразитом пластичнишћу. Архитекте се у ствари не одричу [[Функционализам |функционалности]] али је не сматрају за полазиште и обраћају пажњу и на конструкцију. Принцип употребе плошне кружнице, кружних одсечака, ваљака, просторних кугли и полукугли се у ово доба не јављају нагло и за почетак се може сматрати [[1913.]] година. Растављање прочеља на пластичне елементе са дивљом драматичном игром маса, промене динамике, унутрачњи доживљаји ствараоца који се манифестује у изразито наглашеним ритмовима, завршава се [[1924.]] године када је пројектован Павиљон [[Чехословачка |ЧССР- а]] за међународну изложбу примењене уметности у [[Париз]]у за [[1925.]] годину који је пројектован и реализован од стране Јосефа Гочара до отварања. Још пре [[1924.]] године се формира око Клуба архитеката група са прокламацијом рационалистичког програма који је у супротности са кружним кубизмом, која ће победити међу младим пројектантима али треба напоменути да је већина њих остварила јако интересантна дела управо у формама рондокубизма. Они који нису прошли фазу рондокубизма су опет убрзо завршили у [[Класицизам |историзујућим стиловима класицизма]].
 
Овај оригинални стил чешког кубизма је недовољно испитан и недовољно познат у свету и у делима различитих теоретичара је често окарактерисан као аномалија ( у списку К. Теигеа критичара рондокубизма се као починитељ ове деформације наводи и [[Словенија |словеначки]] архитекта [[Јоже Плечник]]а који је радио и у Пагу), архитектонске мисли у чешкој и као деформација народне уметности.