Општина Бијело Поље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: козметичке измене.
Ред 37:
У цркви Светог Николе у Никољцу фреско–ансамбл је скоро у потпуности очуван. Поред иконостаса, својом љепотом и умјетничком вриједношћу издвајају се три иконе настале у првој половини [[13. век|13. вијека]] и двери познатих бјелопољских сликара Лазовића, као и многе друге црквене реликвије. Ипак, највећа драгоцјеност ове цркве је библиотека која чува 84 рукописних и 97 штампаних књига, међу којима је најинтересантније Четворо јеванђеље с краја [[14. век|14. вијека]] писаном на пергаменту.
 
На улазу у Ђаловића клисуру, на локалитету Подврх, налази се црква Светог Николе, у којој је пронађено Дивошево јеванђеље – књига написана у славу босанског племића Дивоша Тихорадића. Драгуљ ове цркве је иконостас који је задивио поклонике умјетности од Сарајева до Париза на изложби ''Умјетност на тлу Југославије од праисторије до данас''.
 
Близу ушћа [[Бистрица (десна притока Лима)|Бистрице]] у Лим, у мјесту Лозна Лука, на ријеци Бистрици још увијек одолијева времену камени мост, најстарији споменик из турског доба на овим просторима. О мостовима на Лиму мало се зна, а запис о старим мостовима био је најчешће узгредан и не много важан помена, јер су мостови обично били у сјенци монументалне средњовјековне архитектуре. Први помени моста на Лиму датирају из [[15. век|15. вијека]]. На мјесту које се зове Видојевина, у близини данашњег насеља Ракоње, пронађени су остаци моста преко којега се одвијао каравански пут ка Никољ–пазару. На том мосту постојала је царина, коју су држали Припчиновићи, по којима је највјероватније и оближње насеље добило назив Припчићи. У једном запису из [[1570]]. године говори се да је велика вода однијела мост на Лиму. Мост на Лиму имао је и војни значај, јер се на крају моста налазила капија за улаз у Бијело Поље из правца [[Сјеница|Сјенице]] и [[Нови Пазар|Новог Пазара]]. Стражара на мосту постојала је све до новембра [[1896]]. године, када је после великих поплава Лим однио и мост и стражару. О овој поплави лист ''Цариградски гласник'' (број 44 из [[1896]]. г.) доноси вијест да је мост на Лиму у Бијелом Пољу [[11. новембар|11. новембра]] [[1896]]. године однијела велика вода. Узрок оваквој поплави била је киша која је падала 11 дана, па су поплаве угрозиле читаво [[Полимље]]. Ниво воде Лима, на ушћу у [[Дрина|Дрину]], преко 15 -{km}- је био изнад нормалног водостаја. Никољац је тада био одсјечен од града 40 дана све док се Лим није повукао у своје корито. Одмах након рушења моста, грађани Бијелог Поља почели су подизање новог моста, на истом мјесту, али са тврдим каменим стубом у средини корита и са јаким каменим позидама на обали. Поред средстава добијених од државе, многи Бјелопољци дали су новчане прилоге. Тако је на примјер трговац Хаџи-Миле Вукојичић приложио суму од 650 гроша и преузео обавезу да издржава једног радника док се мост не заврши. Због недостатка средстава није се изградио камени мост како је било планирано већ је обновљен стари – дрвени мост са лијепо озиданом каменом стопом у кориту. По причању старијих Бјелопољаца мост је градио неки Стево Пријепољац, који је касније остао да живи у Бијелом Пољу.
Ред 46:
 
== Становништво ==
Према попису из [[2011]]. године општина има 46.051 становника.
 
=== Национални састав становништва општине по попису 2011. године ===
Ред 119:
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.bijelo-polje.net bijelo-polje.net]
* [http://www.bijelopolje.co.me]