Доње Љубиње — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Поправка мешанаца
Ред 3:
У другој половини [[XVIII век]]а становништво Љубиња примило је [[ислам]]. За староседеоце се сматрају породице: Кусићи, Пировци, Карадолами, Билибани, Дугињовци и Перанци док се досељеницима сматрају: Мусићи, Ласковци, Карађинци и Драсовци.
 
Током [[Османско царство|отоманске]] владавине мештанима Доњег Љубиња је главно занимање било сточарство. Пљачке стоке су један од од разлога губљења интереса за сточaрствомсточарством. Још за време [[Краљевина СХС|Краљевине Југославије]] је постављена жандармериjскажандармеријска станица на месту званом Вардишта како би се брзо реаговало на долазак пљачкаша (углавном из [[Албанија|Албаније]]).
 
У центру села је стара џамија која је [[1930]]. године адаптирана, док је крајем [[XX век]]а изграђена и нова џамија са минаретом.