Википедија

Комуникација — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
.
Ред 1:
 
{{bez_izvora}}
'''Комуникација''' (од {{јез-лат|communicatiocommūnicāre}} са значењем „делити“<ref>{{OEtymD|communication|accessdate=2013-06-23}}</ref>) представља чин преношења разумљиве [[Информација|информације]]. Комуникација захтева пошиљаоца, поруку и примаоца. Комуникација је важна активност коју чак и несвесно спроводимо у сваком тренутку нашег свакодневног живота. Често нисмо ни свесни да као индивидуе, комуницирамо са одређеном појавом или са више њих у исто време. Многи аспекти савремене комуникације се данас подразумевају, јер су постали природна активност у нашим дневним навикама.<ref>{{cite web|url=http://math.harvard.edu/~ctm/home/text/others/shannon/entropy/entropy.pdf |format=PDF |title=A Mathematical Theory of Communication |author=C.E. Shannon |website=Math.harvard.edu |accessdate=2017-05-01}}</ref>
 
Пренос информација као најчешћи облик савремене комуникације, може се, како у [[историја|историји]], тако и данас одвијати:
Ред 16:
* Броја [[човек|људи]] којима је порука намењена, што је посебно значајно
 
== Дефиниције комуникације ==
 
Слично као и у многим сродним наукама, постоји више десетака, па чак и стотина различитих дефиниција '''комуникације''' и још увек нема једне коју би прихватила већина научника који се баве овим научним пољем.<ref>Čerepinko, D. (2012.): Komunikologija: Kratki pregled najvažnijih teorija, pojmova i principa; Veleučilište u Varaždinu, Varaždin (str. 13)</ref>
 
[[Харолд Ласвел]], амерички политолог и комуниколог, описао је њене компоненте познатом, тзв. Ласвеловом формулом: '’Ко, каже шта, којим каналом, коме и с којим ефектом?’''', али теоретичари комуникације нису се на томе задржали.<ref name="ReferenceA">{{cite book|last1=Rogers|first1=Everett|title=A History of Communication Study: A Biological Approach|date=1994|publisher=The Free Press|location=NY|page=3}}</ref>
 
Катхерина Милер у књизи „Теорија комуникације: перспективе, процеси и контексти“ ({{јез-енг |Communication Theories: Perspectives, Processes, and Contexts}}) даје преглед чак ''седамнаест различитих дефиниција комуникације'' кроз историју. Вивер, нпр. каже да комуникација „укључује све процедуре којима људи утичу једни на друге“,<ref>Shannon, C. E., & Weaver, W. (1949). ''The mathematical theory of communication''. Urbana, Illinois: University of Illinois Press</ref> а Ховс комуникацију назива „структурираним понашањем у простор-времену са симболичком одредницом“.<ref>{{cite journal |title= Toward a hermeneutic phenomenology of communication |author= Leonard C. Hawes |pages= 30-41 |date= 21. 5. 2009 |doi= 10.1080/01463377709369261 |url= http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01463377709369261?journalCode=rcqu20 }}</ref>
 
У свима њима комуникација се проматра или као процес или као стварање значења или као пријенос одређене информације или поруке, а врло често и као комбинација двају погледа, или чак као све троје заједно.
 
== Облици комуникација ==
{{colbegin|3}}
*[[вербална комуникација]]
*[[невербална комуникација]]
*[[интраперсонална комуникација]]
*[[интерперсонална комуникација]]
*[[групна комуникација]]
*[[јавна комуникација]]
*[[масовна комуникација]]
*[[активно слушање]]
*[[телекомуникација]]
*[[рачунарско-посредована комуникација]]
*[[здрава комуникација]]
{{colend}}
 
== Облици и компоненте људске комуникације ==
 
Људска комуникација дели се на [[вербална комуникација|вербалну комуникацију]] и [[невербална комуникација |невербалну комункацију]].
 
''Вербална комуникација'' је комуникација коју појединац остварује [[говор|говором]] (и [[писмо|писмом]] као записом говора), а ''невербална комуникација'' она коју остварује невербалним знаковима.
 
Основни комуникацијски алат људске комуникације је [[језик]].
 
Појам језика означава три основна појма:
# специфичан језик који користи одређени [[народ]] или група говорника
# [[скуп]] назива (номенклатура), односно инструмент за именовање објеката који постоје у свету око нас
# оруђе за изражавање [[мисао|мисли]] унутар наших глава
 
Словенски комуниколог [[France Vreg |Франц Врег]] сматра да се језик треба проматрати на три основна нивоа:
# [[семантика|семантичкој]], која проучава однос између језичних знакова и извањезичних објеката које ти знакови означавају
# [[синтакса|синтактичкој]], која проучава међусобни однос знакова
# [[прагматичан|прагматичкој]], која успоставља однос између знака и његова корисника
 
Различити аутори истичу да је језик основни алат којим спознајемо сами себе, али и свет око себе. Њиме одражавамо, и поновно успостављамо нашу заједничку стварност. Без језика као инструмента комуникације готово не би било ни човека, ни људског друштва какво познајемо<ref>Čerepinko, D. (2012.): Komunikologija; Veleučilište u Varaždinu (str. 14)</ref>.
 
==Теорије о комуникацији==
 
Постоји много различитих модела који описују комуникацијске процесе, почевши од најједноставнијих модела преноса поруке од пошиљатеља до приматеља кроз један канал. За њих је комуникација акција чији је циљ пренети поруку од једног пошиљатеља до другог. Има модела који комуникацију проматрају као интеракцију с циљем заједничког стварања поруке у којем је пошиљатељ истодобно и приматељ и обратно, а које се догађа кроз међусобну трансакцију поруке и повратне везе . Сви споменути приступи формирали су широко поље различитих теорија које описују комуникацију и њене феномене.
 
[[Клод Елвуд Шенон |Клод Шенон]] и [[Warren Weaver |Ворен Вивер]] у својим радовима описали су модел комуникације, често називан и „мајком свих модела“, који се састоји од наизглед једноставног система који повезује [[извор]] или пошиљатеља [[информација |информације]], [[канал]] кроз који се информација шаље, [[приматељ |приматеља]] или одредиште те [[бука |буку]] која утиче на информацију током процеса преноса. У складу с погледима кибернетичке традиције, Шенон и Вивер комуникацију проматрају као део система којем је циљ доставити што је могуће тачнију и неизмењену информацију, на коју утичу различите сметње или „бука у каналу“. Што је бука мања, мања је и неизвесност око саме информације и обрнуто – повећање буке у каналу повећава вероватноћа да ће информација бити пренесена само деломично или да ће бити криво реинтерпретирана, па се тиме ствара неизвесност око јавне информације.
 
Хрватски комуниколог [[Даријо Черепинко]] у својем уџбенику<ref>Черепинко, Д. (2012.): Комуникологија: Кратки преглед најважнијих теорија, појмова и принципа; Велеучилиште у Вараждину, Вараждин</ref> као најважније наводи следеће теорије:
{{colbegin|3}}
1. Теорије које се баве стварањем и преношењем значења
* [[Теорија симболичког интеракционизма]]
* [[Координисано управљање значењем или теорија правила]]
* [[Конструктивизам]]
* [[Наративна парадигма ]]
* [[Теорија симболичког приближавања]]
* [[Теорија друштвене конструкције стварности]]
* [[Семиотика]]
 
2. Теорије интерперсоналне комуникације
* [[Драматуршка перспектива]]
* [[Теорија смањења неизвјесности]]
* [[Теорија друштвене пенетрације]]
* [[Теорија кршења очекивања]]
* [[Интеракцијски поглед]]
* [[Дијалектика односа]]
* [[Теорија когнитивне дисонанце]]
* [[Модел вероватноће објашњавања]]
 
3. Теорије групне комуникације и комуникације у организацијама
* [[Теорија друштвеног просуђивања]]
* [[Функционална перспектива групног одлучивања]]
* [[Теорија прилагодљивог структурирања]]
* [[Приступ информацијског ситема]]
* [[Културни приступ организацијама]]
* [[Критичка теорија комуникације у организацијама]]
 
4. [[Реторика]]
 
5. Теорије масовне комуникације
* [[Теорија медија (Технолошки детерминизам) Маршала МекЛухана]]
* [[Парадигма ограниченог утицаја]]
* [[Теорија задовољења користи]]
* [[Теорија друштвене одговорности медија (Четири теорије штампе)]]
* [[Културни студији]]
* [[Теорија култивације]]
* [[Теорија постављања приоритета]]
* [[Спирала ћутања]]
 
6. Интеркултурална комуникација и комуникација између родова
* [[Теорија говорних кодова]]
* [[Теорија ућуткане групе]]
* [[Теорија стајалишта]]
* [[Родолект]]
{{colend}}
 
== Нивои и контексти комуницирања ==
 
Комуникација је процес размене мисли, [[осећај]]а и порука који се нужно одвија кад год постоји интеракција (међуоднос, међуделовање). Комуникација је део обиљежја појединих [[народ]]а или група [[људи]], па је у међународним односима врло важно познавати [[култура|културу]] и [[традиција|традицију]] суговорника да би се могло успешно комуницирати. Због тога је комуникација темељ међуљудских односа. Нивои комуникације могу бити: [[породица |породичне]] (комуникација између чланова породице), [[племе]]нске (племићке породице које имају обичаје и стандарде комуницирања), емотивне, рационалне итд. Ниво комуницирања има толико колико има и друштвених нивоа. Свака комуникација зависи од контекста комуницирања.
 
== Види још ==
* [[Лингвистика]]
* [[Масовни медији]]
* [[Новине]]
 
== Референце ==
{{Reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{Library resources box
|by=no
|onlinebooks=no
|others=no
|about=yes
|label=communication}}
* {{cite book |last=Innis |first=Harold |authorlink=Harold Innis |last2=Innis |first2=Mary Q. |title=[[Empire and Communications]] |edition=Revised |others=Foreword by [[Marshall McLuhan]] |location=Toronto |publisher=[[University of Toronto Press]] |year=1975 |orig-year=1950 |isbn=0-8020-6119-2 |oclc=19403451}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Communication}}
* [http://www.mfk-frankfurt.de/ Музеј комуникација]
 
{{технологија}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Комуникације]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Комуникација”