Надлак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м ово су прилози за монографију Срба у Надлаку |
||
Ред 21:
| локација =
}}
'''Надлак''' ({{јез-ро|Nădlac}}) град је и једино насеље унутар истоимене [[Општина Надлак|општине Надлак]], која припада округу [[Арад (округ)|Арад]] у [[Румунија|Републици Румунији]]. Ноцио је за време АУ монархије званичан назив "Nagy lac", a Срби то место највише зову "Нађлак". Насеље је значајно по присутној [[Срби у Румунији|српској националној мањини у Румунији]]. Први досељеници обновљеног Надлака су били [[Словаци]], који су ту дошли пре 200 година.
== Положај насеља ==
Ред 33:
== Црква и школа==
Још за време Јакшића постојала је велика камена православна црква. Када су изумрли поседници Јакшићи храм је био подељен на два дела - на православни и хуситски. Први опис надлачке православне цркве је из 1760. године. Била је то велика црква од камена, са торњем, покривена шиндром, са три звона и иконостасом. У старој цркви су били препознати иконописачки радови печканског живописца Михаила Бокорића. Нови храм је изграђен 1829. године, као велика грађевина која привлачи пажњу због своје монументалности и лепоте. Када су се почели одвајати Румуни од српске карловачке митрополије, деобе су кренуле у готово свим општинама, где је живело мешовито становништво. Између српске и румунске стране 1872. године
Нова српска црква је почела да се гради 1893. године, па је претходно 25. априла те године, расписана јавна дражба "на мањак", за зидање. Вредност радова за цркву у Нађлаку, по предрачуну је износила 10152 ф. Завршени храм посвећен Св. Димитрију је освећен 20. новембра 1894. године, од стране месног пароха администратора Богољуба Петровића.<ref>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref> Следеће 1895. године по јавном позиву да се помогне нађлачкој црквеној општини, да ослика иконостас своје нове цркве, одзив је био солидан. За примљен прилог од 145 ф. 30 новчића захвалили су се у име општине Нађлак, црквени председник Васа Јосифовић и први тутор Паја Мудрић. Из епархијских фондова је за градњу нове цркве у "помешаној" српско-румунској општини Нађлак, издато 1000 ф. помоћи (1893). ▼
▲Нова српска црква посвећена Св. Димитрију је почела да се гради 1893. године, па је претходно 25. априла те године, расписана јавна дражба "на мањак", за зидање. Вредност радова за цркву у Нађлаку, по предрачуну је износила 10152 ф. Место за градњу је обезбедио и половину грађевинског трошка исплатио мештанин Иса Мудрић. Завршени храм посвећен Св. Димитрију је освећен 20. новембра 1894. године, од стране месног пароха администратора Богољуба Петровића.<ref>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref> Следеће 1895. године по јавном позиву да се помогне нађлачкој црквеној општини, да ослика иконостас своје нове цркве, одзив је био солидан. За примљен прилог од 145 ф. 30 новчића захвалили су се у име општине Нађлак, црквени председник Васа Јосифовић и први тутор Паја Мудрић. Из епархијских фондова је за градњу нове цркве у "помешаној" српско-румунској општини Нађлак, издато 1000 ф. помоћи (1893). Црква је нови иконостас добила 1909. године, а целокупан посао - резбарење, иконописање и позлаћивање урадио је Евген Шпан из Темишвара.
Дамаскин Ђорђевић парох у Надлаку, умро је 1892. године. На његово место је одмах као администратор доведен један калуђер из манастира Бездина. Њега ће заменити батањски администратор. Следеће 1893. године је објављен стечај за упражњено место пароха. По условима конкурса свештеник поред плате у новцу, ужива и приходе од 47 јутара црквене земље. Парох администратор нађлачки Богољуб Петровић је крајем 1896. године добио отпуст, да пређе у Велики Гај. Године 1898. се помиње да Нађлак и друге сиромашне српске црквене општине, примају годишње по 100 ф. дотације од угарске државе. Жалили су се званично верници из Нађлака, због нереда који је владао у њиховој црквеној општини. Због тога су епархијске власти тражиле да се тамошња црквена општина изнова организује. Марта 1897. године свештеник у Нађлаку Драгутин Мојић је послао табелу кретања православних житеља у својој парохији. За десет година између 1882-1893. повећан је број православних душа за 31, па их тамо укупно има почетком 1894. године - 221.<ref>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref> Наредила је епархија 1897. године, да се парохијски дом у Нађлаку што пре оправи. Почетком 1897. године постављен је за администратора парохије у Нађлаку, Душан Путник. У јесен 1898. године Душан Путник досадашњи администратор парохије у Нађлаку, прешао је за капелана у Тиса-Хиђошу. Тој одлуци је претходио одбијен, као "неаргументован" захтев црквене општине нађлачке, за премештај попе Путника, упућен црквеним властима. Администрирао је кратко свршени богослов Владимир Вулишић из Фабрике. На његово место постављен је као администратор Јефта Поповић, капелан у Батањи. Расписан је у лето 1900. године стечај за пароха у Нађлаку у парохији шестог најнижег плаћевног разреда, где се убира бир и узима штола. Десила се средином 1901. године смена у парохији Нађлак: отишао је у Петрово село, дотадашњи администратор Исидор Михајловић, а дошао нови Светолик Јовановић. Александар Поповић је био 1906. године парох у Нађлаку, он ће предавати и веронауку у школи.▼
▲Дамаскин Ђорђевић дугогодишњи парох у Надлаку, умро је октобра 1892. године од капље, у 57-ој години живота. Током каријере радио је након свршене Богословије, неколико година као жупанијски чиновник при сирочадском столу у Макову, а затим био катихета по школама. На његово место је одмах као администратор доведен један калуђер из манастира Бездина. Њега ће заменити батањски администратор. Следеће 1893. године је објављен стечај за упражњено место пароха. По условима конкурса свештеник поред плате у новцу, ужива и приходе од 47 јутара црквене земље. Парох администратор нађлачки Богољуб Петровић је крајем 1896. године добио отпуст, да пређе у Велики Гај. Године 1898. се помиње да Нађлак и друге сиромашне српске црквене општине, примају годишње по 100 ф. дотације од угарске државе. Жалили су се званично верници из Нађлака, због нереда који је владао у њиховој црквеној општини. Због тога су епархијске власти тражиле да се тамошња црквена општина изнова организује. Марта 1897. године свештеник у Нађлаку Драгутин Мојић је послао табелу кретања православних житеља у својој парохији. За десет година између 1882-1893. повећан је број православних душа за 31, па их тамо укупно има почетком 1894. године - 221.<ref>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref> Наредила је епархија 1897. године, да се парохијски дом у Нађлаку што пре оправи. Почетком 1897. године постављен је за администратора парохије у Нађлаку, Душан Путник. У јесен 1898. године Душан Путник досадашњи администратор парохије у Нађлаку, прешао је за капелана у Тиса-Хиђошу. Тој одлуци је претходио одбијен, као "неаргументован" захтев црквене општине нађлачке, за премештај попе Путника, упућен црквеним властима. Администрирао је кратко свршени богослов Владимир Вулишић из Фабрике. На његово место постављен је као администратор Јефта Поповић, капелан у Батањи. Расписан је у лето 1900. године стечај за пароха у Нађлаку у парохији шестог најнижег плаћевног разреда, где се убира бир и узима штола. Десила се средином 1901. године смена у парохији Нађлак: отишао је у Петрово село, дотадашњи администратор Исидор Михајловић, а дошао нови Светолик Јовановић. Александар Поповић је био 1906. године парох у Нађлаку, он ће предавати и веронауку у школи.
Констатовано је 1865. године, у вези са православним "Школским фондом", да је Надлак место у Чанадској жупанији обећало да ће сваке године дати по 8 ф. 40 новчића. Тако је било између 1813-1864. године. Међутим та општина је остала дужна још од 1829. године, чак 302 ф. 40 новчића.<ref>"Школски лист", Сомбор 1865. године</ref> Новембра 1880. године учитељ у Надлаку, Стеван Аћимовић постављен је за привременог учитеља у манастирском прњавору Крушедола. Након конкурса за учитеља у варошици Нађлак, септембра 1881. године изабран је за учитеља Драгомир Путник. Јула 1888. године објављен је стечај за упражњено место српског народног учитеља у Нађлаку, са годишњом платом од 400 ф, огревом и станом. Јуна 1896. године објављен је стечај за упражњено место у српској вероисповедној шесторазредној основној школи у Нађлаку. Плата је остала иста као и пре - 400 ф. са другим погодностима, али српски учитељ мора имати положен испит из познавања мађарског језика. Сличан оглас објављен је и августа 1897. године.
| |||