Рудаки — разлика између измена

'''Абу Абдулах Џафер ибн Муахамед Рудаки''' ([[персијски језик|персијски]]:ابو عبدالله جعفر بن محمد رودکی), познат као '''Адам песника''' (آدم الشعرا), био је [[персијски језик|персијски песник]] који се сматра једним од првих великих књижевних генија модерног [[Персијски језик|персијског језика]]. Рудаки је писао песме на [[Persian alphabet|новоперсијском алфабету]] и сматра се оснивачем класичне [[Perzijska književnost|персијске књижевности]]. Његова [[поезија]] садржи неке од најстаријих жанрова персијске поезије укључујући и [[Katren|катрен]],<ref name="automatski generisano1">Sassan Tabatabai, "Father of Persian Verse: Rudaki and His Poetry", Amsterdam University Press, Feb 15, 2011.</ref> мада је само мали проценат његове обимне поезије преживео.

'''Рудаки''' је рођен [[858]]. године у Рудаку (Пенџруд), селу у Саманидском царству које је данашњи Пенџакент у [[Таџикистан|Таџикистану]], а умро je [[940]]. године <ref name=":0">Тамимдари, Ахмед (2004), ''Историја персијске књижевности'', превео Сеид Халиловић, Београд, Културни центар И.Р. Ирана: Друштво српскоцрногорског-иранског пријатељства.</ref>{{rp|pp. 106.}}. VećinaВећина istoričaraисторичара smatraсматра daда jeје bioбио potpunoпотпуно slepслеп, aliали njegovoњегово preciznoпрецизно poznavanjeпознавање iи opisivanjeописивање bojaбоја, које је евидентно у његовој поезији, чини ову тврдњу веома сумњивом. Био је дворски песник саманидског владара ''Насера II'' (914–943) у [[Бухара|Бухари]], иако је на крају пао у немилост, а живот завршио у сиромаштву.

У време када су Саманиди успели да се домогну најдоминантније власти у [[Велики Хорасан|Хорасану]], онРудаки, па заједно са њим и Абу Шакур од Балха, АбулАбу ал-муМу'ајид од Бухаре, Фаралави, Шехид Балхи и још неколико изврсних песника, довели су персијску песму до врхунца красноречитости, тако да је могла да буде стављена одмах покрај арапске песме.

Негде око [[902]]. године у свом родном месту које је данас познато по имену „Кешлак-е Банђруд“, уживао је велику славу као песник и певач, те је због тога добио позив да оде на саманидски двор.<ref name=":0" />{{rp|pp. 213.}} 

''Насера II ибн Ахмада'', владар [[Велики Хорасан|Хорасана]] и [[Transoksijana|Трансоксијане]], је позвао песника на свој двор. Рудаки је постао његов дневни пратилац, стекао је велико богатство и постао веома почаствован. Односи са дворанинимадворанима и посећивање са високим саманидским ауторитетима, оставили су утицај на његов начин живота. Рудаки је најпре отпочео да стихује ''Келилу и Димну''. Сматра се да је заиста заслужио титулу оца персијске књижевности, или [[Адам]]а (првог човека) или Султана песника, иако је имао разне претходнике, због тога што је био први који је оставио свој специфични печат и карактер на сваки облик [[Епска поезија|епике]], [[Lirika|лирике]] и дидактичке поезије. Такође се сматра првим песником који је сачинио збирку (диван), у којој је поређао песме по абецедном реду, а што су доцније користили сви персијски писци, чак и данас. Такође је био веома вичан певач и инструменталиста [[харфа|харфe]].<ref>M S Asimov, C E Bosworth, ''The Historical, Social and Economic Setting'', Motilal Banarsidass Publ., 1999; "''From his early years, Rudaki's poetic gift, his fine voice and his skilled playing on the chang (a harp-like musical instrument) made him popular''"</ref>

Опште мишљење било је да је Рудаки рођен слеп или да је слеп од детињства. На питање да ли је Рудаки заиста биорођен слеп Авфи и Ђами су дали позитиван одговор, али биће да се његове песме супротстављају томе. <ref name=":0" />{{rp|pp. 213.}}

Неки од раних [[Историчар|историчара]], као што су Самани и Незами Арузи не наглашавају његово слепило као урођено. [[Фирдуси]] спомиње у својој [[Шахнаме|Шахнами]] да су му проповедали приче из ''Келиле и Димне'' и да је он то изразио у облику песме. Такође, на основи неких његових песама може се претпоставитти да је имао вид:

:::''Видео сам птицу близу града [[Sarahški okrug|Саракса]]''

:::''Видео сам шарен [[чадор]]огртач на њој''

:::''Много боја на њеном чадоруогртачу.''

Савремени [[Иран|ирански]] мислилац [[Saeed Nafisi|Саид Нафиси]] написао је књигу о Рудакију под именом ''Биографија, Окружење и Време Рудакија''. На странама 394–404, пише о историјским догађајима и референцама у персијским књигама и песмама, као и о руским форензичким открићима у раном [[20. век|20. веку]], укључујући Михаила Герасимова (који је реконструисао Рудакијево лице на основу костију које је нашао у његовој гробници, видети слику горе), из којих се може закључити да су Рудаки и Амир Наср Самани били [[Ismailizam|''исмаилити'']] који су учествовали у једној побуни око [[940]]. године, неколико година пре Рудакијеве смрти. Ова побуна је довела до збацивања саманидског краља и Рудаки, као његов блиски пратилац, је био мучен и ослепљен. Након тога, Рудаки се вратио у град у којем је рођен и умро је недуго после тога.

У другим изворима читамо да је [[934]]. године, Рудаки протеран са двора из разлога што је, тако је било назначено у осуди, пристао уз Карматије, па му је, касније, због тога пресуђена казна да буде заслепљен.<ref>Нафиси и Брагински, ''Диван-е Рудаки Самарканди''</ref>{{rp|pp. 14.}}

Од 1.300.000 стихова који му се приписују, од њега нам је остало само 900 стихова <ref name=":0" />{{rp|pp. 105.}}. Сачуване су само 52 [[Kaside|касиде]], [[Ghazal|газеле]] и [[Ruba'i|рубаије]] су сачуване; од његових епских ремек-дела није остало ништа осим пар залуталих текстова у изворним речницима. Ипак, најозбиљнији губитак је [[Арапски језик|арапски]] превод старе индијске бајке ''Келила и Димна'' коју је сачинио Абдулах ибн Мукафа. Рудаки је ту бајку превео на персијски по захтеву краљевског заштитника. Бројни фрагменти су, ипак, сачувани у персијском лексикону [[Asadi Tusi|Асадија Тусија]] <ref name=":1">P. Horn, Göttingen (1897), ''Lughat al-Furs'', ed. P. Horn, Göttingen, 1897)</ref>. Његове дидактичке оде и епиграми су веома одмерено изразили тип ''епикурејске филозофије'' живота и људске среће, а још шармантнији су чисто лирски комади који величају љубав и вино.

Постоји потпуно издање свих очуваних Рудакијевих песама за које се знало крајем [[19. век|19. века]], на персијском тексту и у [[Немачки језик|немачком преводу]], заједно са биографијом, заснованом на 46 персијских манускрипта, у [[Херман Хесе|Хермановој]] ''Rudagi der Samanidendichter'' (Göttinger<ref Nachrichten,name=":1" (1873)/>{{rp|pp. стр663–742. 663–742)}}.

Године [[1963]], Саид Нафиси је идентификовао још фрагмената који се приписују Рудакију и представио их је, заједно са опширном биографијом, у делу ''Биографија, Окружење и Време Рудакија''.

Рудакијеве песме, у лингвистичком погледу, ретко поседују арапске речи, а у њих су утиснуте и граматичке карактеристике хорасанског стила. Само би понекад, наместо персијских речи употребио арапски термин; на пример, ''харб'', уместо ''ђанг'' (рат), или ''хасм'', уместо ''душман''... У његовим песмама се могу распознати обадве врсте дидактичке књижевности и лирике. Чини се да је радио и на стихованој наративној књижевности, будући да је стиховао ''Келилу и Димну'', а приписује му се и стихована ''Сандбад-нама''. Певао је песме у различитим поетским формама, попут месневије, фрагментарне песме, касиде и рубаије. Његове фрагментарне песме више пружају савете. Касиде су му, углавном, похвалнице/панегирици, премда је саставио и једну изузетно атрактивну касиду у којој је смерао да опише своје сопствено стање. О њему се каже да је пионир у компоновању рубаија. У његовим касидама је присутан дух епике, баш као што су, ту, развијан и дух толеранције и попуштања. Према истраживањима Месуда Фарзада, Рудаки је донео дванаест његових прозодичких метара.<ref>Шамиса, ''Шабк-шенаси-је ше'р''</ref>{{rp|pp. 28.}} У књижевној структури почела његове [[Машта|имагинације]], природа заузима средишње место. Надаље, онде су учесталија знамења [[Зороастризам|зороастерске културе]], као и староирански принципи, неголи исламско-арапска обележја. У његовим имагиналним формама, обично се ментални предмети претакају у осетилне ствари.<ref>Шафеи Кадкани, Мохамад Реза (1987), ''Совар-е хијал дар ше'р фарси'', Техран, Агах.</ref>{{rp|pp. 415–416.}}

Кроз његове касиде су, понекад, провлачени и извесни [[Сарказам|сарказми]], без тога да се у њима употреби каква [[Хипербола (књижевност)|хипербола]], него се у њима, углавном, осећа благост и нипошто ароганција. ''Тагазули'' у његовим касидама су представљали, заправо, темељ на коме су, касније, развијани газели. Описивање љубавнице и прилика које окружују заљубљене оне ''тагазуле'' у његовим песмама чине посебнима. Само је још у следећем веку [[Farohi Sistani|Фарохи]] успео да сложи такве ''тагазуле. Хамријати'' (списи о вину), какве их сагледавамо, такође, у књижевностима других народа, на пример у [[Грчка књижевност|грчкој]] и [[Арапска књижевност|арапској књижевности]], уживају посебан значај у Рудакијевој песми. Утврђена [[Поређење|поређења]], те неначете [[Metafora|метафоре]] само су неки примери стилистичких карактеристика Рудакијеве књижевне каријере:

:::''Донеси огатог вина што би рек'о да је течни рубин чисти,''

А персијска ''хамрија'' је, одиста, кулиминирала у његовој следећој касиди:<ref>''Диван-е Рудаки''</ref>{{rp|pp. 98.}}):