Бартангци — разлика између измена

'''Бартангци''' ({{јез-енг|Bartangs}}, {{јез-рус|Бартангцы}}) народ су из [[Памирски народи|памирске групе]] [[Ирански народи|иранских народа]] који живи у државама [[Централна Азија|централнеЦентралне Азије]], а највећи број њих тренутно живи на просторима планине [[Памир]].

БартангcиБартангци живе у подручју између села Дашт и Басида, изнад [[Рушанци|Рушанаца]], у долини Бартанга у Памиру. Највећа села су Сипанџ (Бартанг на неким картама), Даржомиш, Разудаш и Басид. Административно припадају округуРушанском рушанацарејону на аутономној територији [[Горно-Бадахшан]], који је дио [[Таџикистан|Таџикистана]].

Долина Бартанга, једна је од највиших у Памиру и са карактеристичном климом, коју карактеришу велике падавине и велики дио земљишта је прекривен пјеском. Главна подручја погодна за становање су на делти ријеке Бартанг. Становништво у долини је ретко. Мало је обрадивог земљишта. Сипанџ, центар у претходном округу Бартанг, удаљен је 57 километара од рушанских територија и до њега се може доћи аутомобилом. Путеви за друга села не постоје.

Бартангски језик припада Шугно-рушанској подгрупи језика који припадају групи [[Памирски народи|памирских народа]], [[Ирански језици|иранске групе]] [[Индоевропски језици|индоевропских језика]]. Њихов језик се разликује од осталих језика [[Памирски народи|памирских народа]], посебно од [[Хуфци|Хуфца]] и [[Шугнанци|Шугнанаца]]. Постоје два дијалекта: Басид и Сипанџ (Сипонџ). Први се углавном говори у селу Басид, други у Сипанџу (Сипондзх) и у селу Равмиду. Такође, постоје и фонетичке разлике између њих. Басидски дијалект је сличан орошорском језику, док дијалекат Сипанџ сличан рушанском језику. Утицај Рушанарушанског је нарочито јак међу људима у селу Равмид.

Масовно пресељење Бартангаца се десило у овим деловима педесетих година прошлог вјека, тако да је до [[1959]]. године број ове популације на овим просторима смањио на мање од хиљаду. Од [[1959]]. године становништво долине Бартанг је у порасту. Празно село Равмед је поново у покушају да се оживи.

Прије [[1916]]. године Бартангци и њихов језик нису били познати [[Европа|Европи]]. Године [[1916]]. објављен је кратки научни рад -{„Notes zur le yazgoulami, dialecte iraniren des confins du Pamir”}- који је укључивао неке од ријечи, објављен постхумно од стране француског лингвиста Р. ГаутиотаГотиота.<ref>{{Cite web|title=The Bartangs|url=http://www.eki.ee/books/redbook/bartangs.shtml|publisher=eki.ee|access-date= 30. 8. 2017}}</ref>