Српски национализам — разлика између измена

м
сређивање
м (сређивање)
[[Датотека:Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg|лево|мини|[[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић Карађорђе]]]]
[[Датотека:Battle of Mišar, Afanasij Scheloumoff.jpg|десно|мини|[[Битка на Мишару|Бој на Мишару]]]]
[[Балканско полуострво]] бива захваћено свеопштим устанком против [[Османско царство|Османске империје]], која је вековима држала поробљене балканске народе претежно [[Православље|православне вероисповести]] ([[Срби]], [[Грци]], [[Бугари]], [[Румуни]]). [[Први српски устанак]] против [[Турци|Турака]] подигнут је [[15. фебруар]]а [[1804]]. године, у место [[Орашац (Аранђеловац)|Орашац]]. За вођу је изабран човек из народа и трговац [[Карађорђе Петровић|Ђорђе Петровић]], од [[Турци|Турака]] прозвао [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] ([[Карађорђе Петровић|Карађорђе]]), који је добио титулу [[Вожд|вождавожд]]а. [[Срби]] су тада извојевали неколико чувених битака, упркос томе што су стајали пред бројнијим непријатељем, међу којима су: [[битка на Мишару|бој на Мишару]], [[бој на Иванковцу]], [[битка код Баточине (вишезначна одредница)|бој код Баточине]], [[Битка на Делиграду (1806)|бој на Делиграду]] и неочекивано устаничко [[Београд#Османско царство|заузимање Београда]] након непуне две године од почетка [[Први српски устанак|устанка]].
 
[[Први српски устанак|Српске ратне победе]] заинтересовале су многе [[Европа|европксе]] монархе и војсковође, и тако покренуле српско питање на многим [[Европа|европским дворовима]]. Устанички [[вожд]] је тражио помоћ од [[император сверуски|руског цара]] [[Александар I Павлович|Александра I Павловича]] и француског императора [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]]. [[Император сверуски|Руски цар]] је пружио [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]] уверење да [[Руска Империја]] чврсто подржава братски [[Православље|православни]] [[срби|српски народ]], и да ће, кад буде у прилици, послати руску војску као помоћ у борби против [[Турци|Турака]], а као знак поштовања поклонио му је сабљу са посветом. С друге стране, [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је био у непријатељским односима са [[Руси]]ма, и спремао се да крене у поход на [[Руска Империја|Руску Империју]]. Међутим, једном приликом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је изјавио: „''Лако је мени бити велики с нашом искусном војском и огромним средствима, али далеко на југу, на [[Балканско полуострво|Балкану]], постоји један војсковођа, изникао из простог сељачког народа, који је окупивши око себе своје чобане, успео без оружја и само трешњевим топовима, да потресе темеље свемоћног [[османско царство|османлијског царства]] и да тако ослободи свој поробљени народ. То је [[Карађорђе Петровић|Црни Ђорђе]] и њему припада слава највећег војсковође!''<ref>[http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/69926/Ubistvo-Karadorda--193-godine-kasnije Наполеон о Карађорђу], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>”
 
=== Други светски рат ===
[[Други светски рат у Југославији|Други светски рат]] је сасвим уништио [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], која је подељена између четири окупатора ([[Трећи рајх|Немачке]], [[Краљевина Италија|Италије]], [[Мађарска|Мађарске]] и [[Народноослободилачка борба Бугарске|Бугарске]]). Тада је створена и [[Независна Држава Хрватска]], од стране [[Усташе|Усташког покрета]], који су основали разочарани чланови [[Хрватска сељачка странка|Хрватске републиканске сељачке странке]]. Ова држава је била [[Квислинг|квислиншка]], и сарађивала је са [[трећи рајх|националсоцијалистичком Немачком]] и фашистичком Италијом у потпуности. Сходно томе, у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] је сповођен масовни геноцид над припадницима [[Срби|српске]], [[Јевреји|јеврејске]] и [[Роми|ромске популације]], кроз оснивање логора попут [[Логор Јасеновац|Јасеновца]], [[Логор Јадовно|Јадовна]], [[Логор Стара Градишка|Старе Градишке]]... Репресалије над цивилима су биле стравичне, до те мере да су [[Краљевина Италија|италијански]] и [[Немци|немачки]] официри писали молбе својим [[Вођа|вођамавођа]]ма [[Бенито Мусолини|Бениту Мусолинију]] и [[Адолф Хитлер|Адолфу Хитлеру]], са захтевом да узму српске цивиле у заштиту тако што ће обуздати [[Усташе|усташке вође]].
 
=== Народноослободилачка борба ===
Борбу против окупатора у [[Други светски рат у Југославији|Југославији]] повела су два покрета. Један је био [[Југословенска војска у отаџбини|четнички покрет]] [[Пуковник]]а [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Драже Михаиловића]], који ће убрзо постати легална [[југословенска војска]] призната од [[петар II Карађорђевић|краља Петра II Карађорђевића]] и југословенске избегличке Владе у Лондону, те ће јој бити додељено име [[Југословенска војска у отаџбини]], а пуковнику [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићу]] чин [[генерал]]а и место министра војног. Други покрет је био [[Народноослободилачка војска Југославије|партизански]], који је покренула [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], а чијем се челу нашао [[Јосип Броз Тито]]. Ова два покрета су најпре међусобно сарађивала, да би убрзо дошло да разлаза због идеолошких неслагања, која су проузроковала грађански рат.
 
[[Југословенска војска у отаџбини|Четнички покрет]], изразито монархистички и националистички опредељен, је повео прве борбе против [[Вермахт|немачког окупатора]] у читавој окупираној [[Европа|Европи]]. Тако је [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловићев]] сарадник [[потпуковник]] [[Веселин Мисита]] повео [[Битка за Лозницу 1941.|ослобађање Лознице]], крајем [[август]]а [[1941]]. године, која је постала први ослобођени град у окупираној [[Европа|Европи]], у коме се први пут предао немачки гарнизон, од почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], на власт у [[Југославија|Југославији]] је дошла [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], која је почела са политичким прогонима неистомишљеника и противника [[Комунизам|комунизма]]. Тако је суђено [[Генерал|генералугенерал]]у [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Дражи Михаиловићу]], који је осуђен на смрт због сарадње са окупатором и убијен на непознатој локацији. [[Драгољуб Михаиловић|Михаиловић]] је тако постао један од највећих личности српског национализма, као херој [[Балкански ратови|Балканских]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], и носилац [[Краљевина Србија|српског]] одрена [[Орден белог орла|Ордена белог орла]], [[Уједињено Краљевство|британског]] [[Војни крст|Војног крста]], [[Француска|француског]] [[Ратни крст 1939–1945.|Ратног крста]] и [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] [[Легија за заслуге|Легије за заслуге]] (коју му је постхумно доделио [[Хари Труман]], председник [[Сједињене Америчке Државе|САД]]).
 
=== Распад СФРЈ ===