Крф — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 21:
}}
'''Крф''' ({{јез-грч|Κέρκυρα}} [''-{Kérkyra}-'' — Керкира], [[Антички грчки језик|антгрч.]] -{Κόρκυρα [''Kórkyra''}- — Коркира]), друго по величини, од седам већих [[Јонска острва|Јонских острва]], а уједно и једно од најлепших [[Грчка острва|грчких острва]]. Крф лежи у [[Јонско море|Јонском мору]], које је део [[Средоземно море|Средоземног мора]], а сјеверно се спаја са [[Јадранско море|Јадранским]]. Таквим положајем обезбјеђује себи мјесто најсјевернијег значајнијег острва [[Грчка|Грчке]].
Острво Крф са околним [[Диапонтијска острва|острвцима]] и хридима чини засебну [[Крф (општина)|општину]], која је потпада под округ [[Крф (округ)|Крф]].
Линија 44 ⟶ 43:
Занати су били традиционално развијени, чему је допринела и блиска веза острва са богатијим [[Запад]]ом.
Туризам се развија још од краја [[19. век]]а, а данас је он високо развијен. Порд изванредних услова за развој летњег туризма, ту је и очуван стари град
На Крфу постоји међународни [[aerodrom|аеродром]] као и [[универзитет]], на којем се изучавају [[историја]], [[музика]], [[језик]] као и [[библиотека]]рство и [[Архив]]ирање. Крф се убраја међу најимућније регионе у Грчкој. Главно мјесто острва је град [[Крф (град)|Крф]].
Линија 54 ⟶ 53:
* Сједиште управе: Град Крф
* Становништво (острво/град Крф): 113.000 (2001) / 45.000 (2006)
* Густина становништва : 176 становника/-{km
* Општински број : 22xx
* Градских општина : 13
Линија 83 ⟶ 82:
Многим туристима, Крф је омиљена одредница. Острво посједује доста [[хотел]]а и мјеста за [[камп]]овање. Главне туристичке струје, у шпицу сезоне, долазе из сусједне Италије. Од априла до октобра отворен је интернационално познати терен [[Голф (спорт)|голф]] (18-рупа par 72-Parcour).
Поред уобичајене туристичке гастрономије, острво посједује доста домаћих, традиционалних таверни.
Врх брда [[Пантократор (брдо)|Пантократора]] зими је углавном прекривен снијегом, а на њему се налази и метеоролошка станица. Из западноевропских земаља током сезоне има доста крајње јефтиних летова (''Lastminute'') тако да је у том периоду теже пронаћи добар смјештај.
Крф је острво бескрајних природних лепота, острво песме и музике, уметничке инспирације, комбинација космополитског и традиционалног. Крф има фантастичне плаже и предивне видике и налази се на западу [[Грчка|Грчке]] и најсеверније је острво у [[Јонско море|Јонском мору]]. Сам град је познат по две [[Тврђава|тврђаве]] и старом граду смештеном између њих. Најближа острва су [[Пакси|Паксос]] и [[Антипаксос]], а даља су [[Лефкада]], [[Итака]], [[Кефалонија]] и [[Закинтос]].
На неколико минута вожње чамцем од града Крфа налази се мало острво [[Видо]], познато из [[Први светски рат|Првог светског рата]], када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко [[Албанија|Албаније]]. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у "[[Плава гробница|Плавој гробници]]".
Линија 144 ⟶ 143:
Од [[16. век|16.]] до [[18. век|18. вијека]] историја Крфа се везује за стална ратовања против [[Турци|Турака]]. Они су пљачкали острву, међутим стара тврђава и Анђелокастро (''Angelókastro'') су успјели да се одбране. Венећани су наредили одстрањивање многих [[виноград]]а, а потом наредили узгајање [[маслина]]. По паду Републике [[Венеција|Венеције]], Француска је преузела сва [[Јонска острва]] под своју власт 1797. године. Кратко вријеме, од (1798—1807) Крф је био [[Русија|руски]] [[протекторат]]. А потом поново усљеђује француски период све до [[1814]]. године.
[[1815]]. године Крф је проглашен дијелом [[Република Јонска острва|Републике Јонских острва]] под [[Енглеска|енглеским]] протекторатом. У британско вријеме острва изграђен је велики дио модерне инфраструктуре, као што је 700
[[Датотека:Sr_kuca_krf.jpg|мини|десно|230п|''[[Српска кућа]]'' у [[Крф (град)|Крфу]]]]
Током [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] Крф је био [[1916]]./[[1917]]. сједиште [[Србија|српске]] владе у прогонству, а 1917. године ту је потписан "[[Крфска декларација|Крфски пакт]]" којим је закључено стварање [[Југославија|Југославије]].
| |||