Патријарх српски Павле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 44:
=== Детињство и школовање ===
Рано је остао без родитеља. Отац Стеван је отишао да ради у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], тамо је добио [[туберкулоза|туберкулозу]] и „вратио се кући да умре“ кад је дечаку било три године, иза њега су остала два сина Душан и Гојко. После тога мајка Ана се преудала и родила три ћерке, и при рођењу треће је умрла. Душан и Гојко су остали са бабом Драгом и тетком, најстаријом очевом сестром. Тетка их је одгајила заједно са својом ћерком Агицом која је била девет година старија од Гојка — патријарха Павла. Схвативши да је дете „врло слабачко“, тетка га је поштедела сеоских послова и омогућила му да се школује.
Четвороразредну основну школу завршио је у Кућанцима. Лето 1925. провео је у [[манастир Ораховица|манастиру Ораховица]] припремајући се за одлазак на наставак школовања у [[Тузла|Тузлу]]. У Тузли је завршио нижу гимназију у периоду између 1925. и 1929. године. За то време је становао код стрица у десеточланој сиромашној породици. У школи је био склон „предметима где не мора да меморише, као што су [[математика]] и [[физика]]“, седео је у клупи са једним муслиманом и једним Хрватом. Веронауку му је предавао професор [[Димитрије Јанков]] који је једно време био и ректор богословије. Иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов избор за наставак школовања био је богословија.
После завршене ниже гимназије у [[Тузла|Тузли]] (1925—1929) завршио је шесторазредну богословију у [[Сарајево|Сарајеву]] (1930—1936). У то време богословијом је управљао митрополит [[Петар Зимоњић]]. У школи је био запажен као добар појац, био је други [[тенор]]. Волео је да пева и у селу, па су га звали „пјевалица“. У Сарајеву је био члан друштва „[[Трезвена младеж]]“ које се борило против опијања и пушења, у градском одбору за све сарајевске средње школе било је пет чланова међу којима Гојко Стојчевић и [[Миодраг Миловановић]]. У то време становао је у интернату богословије. До 1936. његов брат Душан је постао обућар и оженио се, а Гојко је лета проводио код тетке на селу бавећи се пољопривредним пословима.
У [[Београд]] је дошао 1936. године, где је уписао [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет]]. Ту је ванредно завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би могао да упише упоредо и [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]]. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски факултет је завршио. У Београду га је затекао и [[Други светски рат]].
Ред 73:
=== Патријарх српски ===
За патријарха [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] изабран је 1. децембра [[1990]]. Сутрадан, 2. децембра, устоличен је у Саборној цркви у Београду. Церемонију је извршило 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Избор је обављен за живота претходног патријарха, [[Патријарх српски Герман|Германа]], због његове дуготрајне тешке болести на предлог лекарског Конзилијума [[Војномедицинска академија|Војномедицинске академије]] које су потрвђене стручним налазом.<ref>[https://web.archive.org/web/20140504224533/http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/izabran-novi-patrijarh/ Изабран нови Патријарх], Приступљено 4. 5. 2014.</ref> Павлово име нашло се на листи кандидата у деветом кругу гласања. Довољан број гласова за улазак на листу кандидата у првом кругу добили су епископ шумадијски [[Сава Вуковић|Сава]] и епископ жички [[Стефан Боца|Стефан]], а тек у деветом кругу „цензус“ је прешао и епископ рашко-призренски Павле. После тога, по тзв. апостолском начину бирања, коверте са именима тројице кандидата стављене су на Јеванђеље, архимандрит [[манастир Троноша|троношки]] [[Антоније Ђурђевић]] их је промешао и потом извукао коверат са именом патријарха. Најстарији присутни великодостојник митрополит сарајевски [[Владислав Митровић|Владислав]] отворио је коверат и прочитао име. Митрополит Владислав је био патријархов школски друг из богословије у Сарајеву, а архимандрит Антоније заједно са њим сабрат манастира Раче. Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао:
{{Цитат|Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.}}
Ред 93:
[[Датотека:PatriarhPavle2.JPG|мини|250п|Патријарх Павле освећује [[црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани|православну цркву у Љубљани]] 2005.]]
Свако јутро, осим ако није ишао у неку другу цркву, служио је литургију у Патријаршији и причешћивао се, а свако вече је био на вечерњој служби у Саборној цркви заједно са осталим свештеницима за певницом. Са собом је увек носио Свето писмо и молитвеник. По Београду је ишао градским превозом или пешке. Живео је аскетским животом, сам је шио и крпио одело и ципеле, и обављао остале мајсторске послове у Патријаршији.<ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Patrijarh_Pavle/story/87216/Asketski+%C5%BEivot+svetog+%C4%8Doveka.html |title=Аскетски живот светог човека („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 26. 3. 2012. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
На Савиндан [[1997]]. предводио је у Београду [[литија|литију]] која је прошла кроз кордон полиције у Коларчевој улици. То је било у време [[Демонстрације у Србији 1996–1997.|демонстрација после локалних избора]] из новембра 1996. године.<ref>{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Patrijarh_Pavle/story/87219/Pouke+patrijarha+Pavla+Srbima+i+svim+ljudima.html |title=Поуке патријарха Павла Србима и свим људима („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 26. 3. 2012. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Док је био патријарх није примао патријаршијску плату, него једино пензију из периода док је био епископ рашко-призренски{{чињеница|date=01. 2010.}}.
Ред 110:
[[Датотека:Grave of Patriarch Pavle.jpg|десно|мини|Гроб у манастиру Раковица.]]
Патријарх српски господин Павле је преминуо у [[Београд]]у на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] после дуже болести, у недељу [[15. новембар|15. новембра]] [[2009]]. године око 10.45 часова.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Preminuo-patrijarh-Pavle.sr.html |title=Преминуо патријарх Павле („Политика“) |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref><ref>{{cite web|author=V. N. |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162733&title_add=Preminuo%20patrijarh%20Pavle&kword_add=patrijarh%20pavle |title=Преминуо патријарх Павле („Вечерње новости“, 15. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Рано тог јутра причестио га је јеромонах Методије, а патријарх је касније умро у сну.<ref name="san"/> [[Влада Републике Србије|Влада Србије]] је поводом његове смрти прогласила тродневну жалост у Србији (16, 17 и 18. новембар 2009), а дан сахране 19. новембар био је дан жалости у Београду, [[Република Српска|Републици Српској]] и у [[брчко Дистрикт|дистрикту Брчко]]. Од недеље 15. новембра до четвртка 19. новембра тело патријарха Павла налазило се у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] где су непрестано читане молитве и где су верници долазили да му одају почаст. У недељу 15. новембра око 22 сата колона испред Саборне цркве била је дужа од километра<ref>{{cite web|author=(J. D. - Lj. R.) |url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87205/%28VIDEO%29+Srbi+%C5%BEale+patrijarha.html |title=Срби жале патријарха („Прес“, 16. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 16. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>, слично је било и наредних дана када се ред испред Саборне цркве простирао улицом краља Петра и кнез Михаиловом до палате „Албанија“.<ref>{{cite web|author=Ekipa "Novosti" |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163089&title_add=Mali%20smo%20pred%20tobom&kword_add=patrijarh%20pavle |title=Мали смо пред тобом („Вечерње новости“, 18. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
Патријарх је, према сопственој жељи израженој у тестаменту, сахрањен у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]. Датум сахране био је четвртак 19. новембар 2009. године.<ref>{{cite web|author=Танјуг |url=http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Sahrana-patrijarha-u-chetvrtak.sr.html |title=Сахрана патријарха у четвртак у 13 часова („Политика“, 16. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Тог дана заупокојена [[литургија]] била је у Саборној цркви са почетком у 7 сати и 30 минута и служили су је [[Васељенски патријарх Вартоломеј I|патријарх васељенски Вартоломеј]] и чувар патријаршијског трона [[Амфилохије Радовић|митрополит Амфилохије]] заједно са осталим владикама и свештеницима. После тога литија са патријарховим телом је кренула према [[Храм Светог Саве|храму Светог Саве]] где је одржано опело у 11 сати. Према процени полиције у литији и на опелу било је присутно око 600.000 људи.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sahrana-patrijarh-Pavle-Hram-manastir-arhangela-Rakovica-svetog-Save-opelo-liturgija.sr.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120121053430/http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Sahrana-patrijarh-Pavle-Hram-manastir-arhangela-Rakovica-svetog-Save-opelo-liturgija.sr.html|archivedate = 21. 01. 2012. |title=Сахрањен патријарх Павле („Политка“, 20. новембар 2009) |publisher=Politika.rs |date = 20. 11. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Осим патријарха Вартоломеја и митрополита Амфилохија, присутнима на опелу се обратио и председник Србије [[Борис Тадић]]. Био је присутан већи број црквених поглавара и делегација, а од православних поглавара осим васељенског патријарха били су: румунски патријарх [[Патријарх румунски Данијел|Данило]], албански архиепископ [[архиепископ албански Анастасије|Анастасије]], чешки и словачки Христифор, уместо [[Патријарх московски Кирил|руског патријарха Кирила]] дошла је делегација на челу са митрополитом [[минск]]им Филаретом<ref>{{cite web|author=Ekipa ”NOVOSTI” |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=163105&title_add=Patrijarh%20Pavle%20sahranjen%20%2Fvideo%2F&kword_add=partijarh%20pavle%2C%20patrijarh%20pavle |title=Патријарх Павле сахрањен („Вечерње новости“, 19. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>, а био је присутан и архиепископ непризнате [[Македонска православна црква — Охридска архиепископија|Македонске православне цркве — Охридске архиепископије]], Стефан. После опела поворка је кренула према манастиру Раковица где је патријарх сахрањен око 13.50 часова, у манастирском дворишту поред [[патријарх српски Димитрије|патријарха Димитрија]].<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vechna-kuca-pod-chempresom.sr.html |title=Вечна кућа под чемпресом („Политика, 17. новембар 2009“) |publisher=Politika.rs |date = 17. 11. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизија Србије]] је четири и по сата директно преносила литургију, литију и опело на свом првом програму. Сахрана у манастиру Раковица била је без присуства камера пред око хиљаду људи којима се обратио митрополит мински Филарет.<ref>{{cite web|author=D. Luković |url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/87775/%28FOTOVIDEO%29+Srbija+se+oprostila+od+Patrijarha+Pavla.html |title=Сахрањен патријарх Павле („Прес“, 20. новембар 2009) |language=српском |publisher=Pressonline.rs |date = 19. 10. 2009. |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref> Патријархова жеља је била да се на сахрану не доносе венци, него да се уместо тога да прилог за изградњу храма Светог Саве.<ref>{{cite web|author=Novosti online |url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=162828&title_add=Sahrana%20u%20%C4%8Detvrtak%20u%2013%20%C4%8Dasova&kword_add=patrijarh%20pavle |title=Испраћај у четвртак („Вечерње новости“, 16. новембар 2009) |publisher=Novosti.rs |date= |accessdate = 27. 4. 2012.}}</ref>
Ред 183:
{{Поглавари СПЦ}}
{{DEFAULTSORT:Павле, Патријарх српски}}▼
{{Authority control}}
▲{{DEFAULTSORT:Павле, Патријарх српски}}
[[Категорија:Рођени 1914.]]
[[Категорија:Умрли 2009.]]
| |||