Стефан Владислав — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Средио донекле језик и правопис. |
м сређивање |
||
Ред 28:
== Биографија ==
Владислав је рођен око [[1198]]. Његови родитељи били су [[Евдокија Анђел]] и [[Стефан Првовенчани]]. Имао је два брата, Стефана Радослава и Предислава, и млађег полубрата [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]]. Имао је и две сестре од којих је само [[Комнина Немањић|Комнина]] позната.
Стефан Првовенчани умро је [[1228]]. године, а Радослав, његов најстарији син, постао је краљ. Крунисан је у Жичи од стране свог стрица Светог Саве. Радослављева млађа браћа, Владислав и Урош, добили су доживотно имање, а Предислав је био епископ Хума, и касније Архиепископ Србије од [[1263]]. до [[1270]]. године.
После пораза војске [[епирска деспотовина|епирског]] цара [[Теодор Анђео Дука Комнин|Теодора I Анђела]] код [[битка код Клокотнице|Клокотнице]] у Бугарској [[1230]]. године од стране бугарског цара [[Јован Асен II|Ивана Асена II]], краљ [[Стефан Радослав]] није могао више рачунати на подршку таста цара Теодора I. Већи утицај на Србију стекао је бугарски владар. Зато се и српска властела одлучила да подржи Радослављевог млађег брата Владислава. Крајем [[1233]]. године или почетком 1234. године, Стефан Радослав је збачен, а на престо је доведен Владислав I. Као што је Радослав имао подршку из [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]], Владислав I је подршку црпао из Бугарске, која је у време Ивана Асена II (1218–1241) постала најмоћнија држава на Балкану. Да би ојачао везу са Бугарском, Стефан Владислав I се оженио [[Белосава Бугарска|Белославом]], кћерком бугарског цара.{{sfn|Логос|2016|p=141-143}}
Ред 42:
Ови догађаји су угрозили Србију, па се она сасвим одвојила од католицизма и утврдила у свом православљу. Алијанса између Владислава и [[Јован Асен II|Јована Асена II]] била је претња мађарским владарима. Неки историчари мисле да је Владислав прихватио бугарско сизеренство, али не постоји евиденција о томе, јер не постоји ни један извор који тврди да је Владислав признао Јована Асена као врховног господара Србије. Како год, изгледа да је Јован Асен једно време имао велики утицај на политику Владислава. Владислав је касније напустио алијансу са Јованом Асеном, можда уплашен последица ближих односа са Бугарском, јер је Радослав био у ближим односима са Епиром што је допринело незадовољству у српском племству. Ово указује да Владислав није зависио од Бугарске, јер није био дужан да буде у алијанси. Да је морао да прихвати сизеренство од Јована Асена, он би највероватније морао бити натеран да јој се придружи.{{sfn|Фајфрић|2000|p=18}}
Стефан Владислав I настојао је да уреди односе и са [[Дубровник
[[1237]]. године Владислав је потписао споразум за трговање са Ђованијем Дандолом, представником Дубровника. Споразум је дао Дубровнику трговинске привилегије под условом да Дубровник више никада не допушта побуне против Србије на њеној територији.<ref>{{citation|first=S.|last=Sarkic|title=The influence of Byzantine ideology on early Serbian law|url=http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01440369208531055|work=The Journal of Legal History|year=1992|publisher=Taylor & Francis}}</ref>
[[Папа Гргур IX]] започео је крсташки рат против Богумила у Босни, који су били сматрани [[јеретици
За време његове владавине, десила се велика монголска (у тадашњим изворима татарска) најезда. [[Татари]] су упали у Угарску 1241. и стигли до Јадранског мора. Почетком 1242. њихови одреди су пустошили и српске градове на обали Јадранског мора, а у унутрашњост према Дунаву су се вратили вероватно преко северног Косова. При томе су наставили да пљачкају подручје кроз које су прошли.{{sfn|Узелац|2015|p=47-50, 54-57}} Већ 1241. Татари су у Бугарској изазвали потпуну пометњу, која се додатно погоршала смрћу цара Ивана Асена II, у јуну 1241. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед бугарског зета, краља Стефана Владислава I, нагло је опао. Српска властела је то искористила и на владарски престо довела новог краља. Стефан Владислав I збачен је са власти вероватно крајем 1241. или почетком 1242. године, а уз подршку властеле наследио га је млађи брат [[Стефан Урош I|Урош I]].{{sfn|Логос|2016|p=143-144, 151}}
Ред 56:
На срећу, непријатељство није трајало дуго, а убрзо су се браћа помирила. Урош је био љубазан према Владиславу, дао му је Зету на управу и дозволио му је да има титулу краља. Није познато зашто је племство било против Владислава, нити детаљи о сукобу између два брата.{{sfn|Фајрић|2000|18}}
После смењивања, Владислав се измирио са братом и наставио да живи у Србији, у [[Скадар|Скадру]],<ref>{{Cite book |last=srpska|first=Matica| title=Летопис Матице српске |volume=273–284 |year=1911|location=Novi Sad, Serbia|publisher=У Српској народној задружној штампарији|pages=78}} {{quote|"али је чињеница да се Владислав доцније спомиње увек као краљ, поред брата Уроша I. Јиричек мисли да је Владислав становао у Скадру." Интересантни су и подаци које је Јиречек прибрао о жени и деци Владислава.}}</ref> а последњи пут се спомиње 1263-64. По неким проценама умро је око [[1269]]. Његово тело сахрањено је у његовој задужбини, [[Манастир Милешева|манастиру Милешеви]].
У току лета [[1990]]. године предузета су велика археолошка ископавања и рестаурација манастира Милешева. Том приликом извршено је ископавање и манастирског гробља. У току радова у цркви откривен је гроб Светог краља Владислава. Отварању гроба присуствовао је директор Завода за заштиту споменика културе Србије, Р. Станић, директор Археолошког института из Београда, В. Кондић, проф. Србољуб Живановић из Лондона, др В. Летић из Новог Сада и монаси из манастира. Проф. Живановић је извршио антрополошки преглед и идентификацију [[мошти
[[Српска православна црква]] га прославља као светитеља 24. септембра, тј. [[7. октобар|7. октобра]] по грегоријанском календару.
Ред 124:
== Литература ==
* {{Cite book |last=srpska|first=Matica| title=Летопис Матице српске |volume=273–284 |year=1911|location=Novi Sad, Serbia|publisher=У Српској народној задружној штампарији|pages=78}} {{quote|"али је чињеница да се Владислав доцније спомиње увек као краљ, поред брата Уроша I. Јиречек мисли да је Владислав становао у Скадру". Интересантни су и подаци које је Јиречек прибрао о жени и деци Владислава.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош Благојевић|last2=Медаковић|first2=Дејан|authorlink2=Дејан Медаковић|title=Историја српске државности|volume=1|year=2000|url=https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
Линија 145 ⟶ 144:
{{Немањићи}}
{{Српски владари}}
{{DEFAULTSORT:Немањић, Владислав}}▼
{{низ|пре=[[Стефан Радослав]]
Линија 155 ⟶ 151:
{{Authority control}}
▲{{DEFAULTSORT:Немањић, Владислав}}
[[Категорија:Умрли 1269.]]
[[Категорија:Немањићи]]
| |||