Златибор — разлика између измена

м
сређивање
м (сређивање)
| изговор =
}}
'''Златибор''' је [[планина]] у [[Србија|Србији]] која се простире на површини од око 1.000 -{[[квадратни километар|km²<sup>2</sup>]]}-, дугачка је 55 -{[[km]]}-, а широка и до 20 -{km}-.
Пружа се правцем [[северозапад|сјеверозапад]]-[[југоисток]]. Највиши [[Планински врх|врх]] је [[Торник]] (1.496 -{[[Метар|m]]}-). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области [[Стари Влах]], граничне области између [[Рашка|Рашке]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Полимље|Полимља]]. Обухвата предјеле три [[територијална организација Републике Србије|општине Републике Србије]]: [[Општина Чајетина|Чајетину]] и један део [[град Ужице|општине Ужице]] (Креманска област) северни Златибор и један мањи део [[Општина Нова Варош|општине Нове Вароши]] (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица [[Чајетина]].
 
== Клима ==
 
Златибор има субалпску климу. Средња годишња температура на Златибору износи око 7,5&{{nbsp;}}°C. Најхладнији мјесец је јануар, са просјечном температуром од око –2,5&{{nbsp;}}°C, а најтоплији је август, са око 15&{{nbsp;}}°C. Просјечна дневна температура на Златибору износи око 18&{{nbsp;}}°C. Просјечни број сунчаних сати годишње је око 2000.
 
Падавине на Златибору варирају од мјеста до мјеста. Просјечна годишња висина падавина на [[Златибор (град)|Златибору]] је око 880 -{mm}-, у [[Љубиш]]у око 990 -{mm}-, а у [[Чајетина|Чајетини]] око 940 -{mm}-, док југоисточни предјели имају нешто више од 1.000 -{mm}-. Највише падавина се излучује у мају и октобру, док је најсувљи мјесец март. Кише падају преко цијеле године, град у топлијим периодима (од маја до септембра), а снијег пада од октобра до маја и задржава се у просјеку око сто дана, али се често догађа да падне и изван овог периода. Љетње падавине су у облику јаких пљускова пропраћених [[гром|грмљавином]] и изазивају ерозију.
* [[Доброселица (Чајетина)|Доброселица]]
* [[Водице (Златибор)|Водице]]
 
 
Села која се налазе на самом Златибору су: [[Алин Поток]], Бела Река ([[Горња Бела Река (Нова Варош)|Горња]] и [[Доња Бела Река (Нова Варош)|Доња]]), [[Бранешци (Чајетина)|Бранешци]], [[Кобиља Глава (Златибор)|Кобиља Глава]], [[Голово]], Гостиље, Доброселица, Драглица, [[Дренова (Чајетина)|Дренова]], [[Жељине]], Јабланица, [[Крива Река (Чајетина)|Крива Река]], Љубиш, [[Мушвете]], Негбина, [[Ојковица]], [[Рожанство]], [[Саиновина]], [[Семегњево]], [[Сеништа|Сјеништа]], [[Стубло]], [[Трнава]], Шљивовица и др. На обронцима Златибора, тј. на прелазима ка сусједним планинама - [[Тара (планина)|Тари]], [[Поникве (висораван)|Пониквама]], [[Кукутница|Кукутници]] и [[Златар (планина)|Златару]] - налазе се села [[Кремна (Ужице)|Кремна]], [[Мокра Гора (Ужице)|Мокра Гора]], [[Мачкат]], [[Јасеново (Нова Варош)|Јасеново]], [[Кућани (Нова Варош)|Кућани]], [[Бурађа]] и друга.
== Туризам ==
[[Датотека:Златибор 1937.jpg|лево|мини|270п|Ваздушна Бања [[Златибор (град)|Златибор]] [[1937]]. године.]]
Златибор се налази у самом „средишту“ Србије. Растојање од ове планине до Београда је 230 -{km}-, до Новог Сада 300 -{km}- - баш колико и до Јадранског мора. Преко Златибора води магистрала од Београда ка приморју, директне аутобуске линије су успостављене са [[Нови Сад|Новим Садом]], [[Београд]]ом, [[Ниш]]ом, [[Јагодина|Јагодином]] и другим градовима. Преко Златибора, а дијелом и кроз његов масив, пролази жељезничка пруга [[Пруга Београд—Бар|Београд-Бар]]. Златибор је, прије свега, планина изузетне љепоте, пријатне климе, пространих пропланака, бујних пашњака, [[златибор|водом]] богатих планинских потока. "Ружа вјетрова“ се расцвјетава управо над Златибором. Љета су топла, а зиме благе. Кише падају релативно често, а снијега има од октобра до маја.
 
Планинска љепотица у југозападном дијелу Србије била је одредиште доконих и богатих још од средине седамнаестог вијека, мјесто привременог боравка оних који су, прије свега, трагали за здрављем, али и за благодјетним миром златиборских падина на којима се очи одмарају, а тијело пуни енергијом. Ипак, прави туризам се развио тек када је на Златибор дошла једна крунисана глава, краљ [[Србија|Србије]] [[Александар Обреновић]], 1893. године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Dug-put-od-brvnara-do-elitnih-hotela.sr.html Дуг пут од брвнара до елитних хотела („Политика“, 20. август 2013)]</ref>
 
=== Цркве брвнаре ===
Данас на [[Златибор]]уЗлатибору постоје четири цркве брвнаре. То су црквице малих димензија којих је некада било више, а данас постоје још само у селима [[Доброселица (Чајетина)|Доброселици]], [[Јабланица (Чајетина)|Јабланици]] [[Драглица|Драглици]] и [[Кућани (Нова Варош)|Кућанима]].<ref>[http://www.rtours.rs/planine-srbije/zlatibor-hoteli Zlatibor hoteli, apartmani zlatibor<!-- Bot generated title -->]</ref>
[[Датотека:Црква брвнара у Доброселици.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Доброселици]]
[[Црква брвнара у Доброселици|'''[[Црква брвнара у Доброселици]]''']] из [[1821]]-ве године чува иконе Јанка Михаиловића Молера и Алексија Лазовића. Осим Митра Удовичића из села Стубла, имена осталих градитеља нису забиљежена. Сва њена архива и библиотека је уништена за вријеме [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], само је сачуван мали број књига које се и данас користе. Према легенди, ту цркву је подигао себи за задужбину један хајдук. Турци су је из освете према њему запалили [[1809]]-те године, али ју је изненадна киша спасила. 1821.ве године је обновљена, заједно са гробљем које је такође основао онај хајдук. Дужина цркве износи 7,60, ширина 5, а висина зида 2,40 метара. Црквица је у почетку била покривена шиндром, али је 1938. године, залагањем свештеника [[Благоје Шишаковић|Благоја Шишаковића]], покривена цријепом, чиме није изгубила свој првобитни изглед. Олтар брвнаре је заокругљен, а иконостас је дрвен и обојен плавом бојом која подражава [[мермер]]. На сјеверној спољњој страни у брвну је урезан натпис ''зидати се 1821'', што значи да је тад црква подигнута или обновљена.
 
[[Датотека:crkvadraglicazlatibor.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Драглици]]
[[Црква брвнара у Драглици|'''[[Црква брвнара у Драглици]]''']] из [[2017]]-ве године чува икону Богородице Млекопитателнице коју је са Атоса
донео игуман манастира Хиландар Меодије, цркву је на месту Збориште подигао ктитор Страхиња Кутешић предузетник из Италије (Пореклом из Драглице.
Темељи храма су освештани у марту 2017, а сам храм у уторак 6. јуна на празник Свете Тројице, којима је црква и посвећена
 
[[Црква брвнара у Кућанима|'''[[Црква брвнара у Кућанима]]''']], смештеном на јужним обронцима Златибора и доста удаљеном од свих већих
[[Датотека:Crkva_brvnara_u_Kucanima.jpg|десно|мини|Црква брвнара у Кућанима (најстарија црква на Златибору)]]
саобраћајница, налази се црква посвећена Христовом Вазнесењу. Ова брвнара минијатурних размера (12м²<sup>2</sup>) подигнута је највероватније у 18. веку, иако се често датује у 18. век због сачуваних царских двери, дела Симеона Лазовића. Изведене у позлаћеном дуборезу и са представама пророка и Благовести, њих је – према сачуваном натпису – сликар приложио „цркви Св. арханђела 1780“. Писани извори помињу две обнове кућанске цркве (1772. и 1832.) и нема података о промени њеног патрона, па се не може поуздано тврдити да су Лазовићеве двери намењене храму у којем се данас налазе. Црква брвнара у Пети, засеоку Кућана, најмања је црква брвнара на Златибору. У њој се налазе царске двери Симеона Лазовића из [[1780]]-те године. [[Турци]] су је запалили током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], а обновљена је [[1832]]-ге године. Престала је да опслужује и њен инвентар је пренијет у цркву у [[Муртеница|Негбини]], а у њој су остала само врата од велике историјске и умјетничке вриједности, која су нестала.
 
[[Црква брвнара са старим гробљем и собрашицама у Доњој Јабланици|'''Црква брвнара у Доњој Јабланици''']] подигнута је [[1838]]-ме године, а окружена је мањим дрвеним грађевинама истакнутих породица из села, тзв. ''собрашицама''. Имена градитеља су остала непозната, али изгледа да су то били мјештани, осим једног, који је био са [[Тара (планина)|Таре]]. Дужина црквице је 11, а ширина 5 метара. Олтар је заокругљен, док је иконостас сасвим лијепо обликован.