Менделови закони — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 1:
Зачетником [[класична генетика|класичне генетике]] сматра се [[Грегор Мендел]], који је вршио контролисана [[укрштање|укрштања]] између различитих [[сорта|сорти]] (линија) [[баштенски грашак|баштенског грашка]] код којих је пратио одређене особине. Његови експерименти на грашку трајали су осам година и захваљујући њима створене су прве представе о основним
Мендел је пратио особине (својства, карактеристике) које се '''алтернативно''' испољавају тј. на један од два могућа начина – нпр. облик зрна грашка може да буде:
* округао или
* наборан.
У зависности од тога колико се особина прати укрштање може бити:
Ред 15:
Мендел је одгајао [[Чиста линија|'''чисте линије''']] (сорте) биљака : једну која у свакој [[генерација (биологија)|генерацији]] даје округло и другу која даје наборано семе. Биљке из такве две линије укршта међусобно и то назива [[родитељска генерација|родитељском]] или паренталном генерацијом (Р). У потомству је добио све биљке са округлим семеном (зрном) и ту генерацију је назвао '''прва филијална''' ([[F1 генерација|F1]]). Међусобним укрштањем биљака F1 генерације добио је наредну, [[F2 генерација|'''F2 генерацију''']] у којој се јављају биљке и са округлим и са набораним семеном у бројном [[однос 3:1|односу '''3 : 1''']] (три пута има више биљака са округлим него са набораним семеном ).
[[Датотека:Punnett square mendel flowers.svg|мини|
На основу овог експеримента, Мендел је закључио да особине контролише одређени наследни фактор (честица или партикула). Симболом великог слова '''А''' обележио је фактор који одређује округло, а малим словом '''а''' онај који изазива наборано зрно. Када се ова два фактора нађу заједно ('''Аа''') у једној биљци онда се испољава само дејство фактора А, па га је Мендел назвао '''[[доминантан алел|доминантан]]'''. Други фактор (а) који није дошао до изражаја у F1 генерацији означава се као '''[[рецесиван алел|рецесиван]]'''. При настанку F2 генерације фактори се растављају један од другог (при образовању [[гамет]]а), а затим се слободно комбинују са факторима из друге јединке (односно њеним гаметима). Тако се у F2 генерацији могу добити само четири комбинације ових фактора : '''АА, Аа, аА и аа'''. Прве три комбинације, због присуства доминантног фактора дају округло семе, а само једна комбинација (аа) даје наборано семе (однос 3 : 1 је тиме потврђен).
Ред 27:
== Генотип, као комбинација алела ==
Када су алели на пару хомологих хромозома једнаки, онда су такве јединке [[хомозигот|'''хомозиготи''']]. Када се на хомологим хромозомима налазе различити алели, такве јединке су [[хетерозигот|'''хетерозиготи''']].
Комбинације алела које се налазе у телесним ћелијама организама називају се
Алел је '''рецесиван''' ако се његово дејство испољава само у хомозиготном стању (када се нађе у пару са истим таквим алелом). '''Доминантан алел''' се испољава увек – и у хомозиготном и у хетерозиготном стању.
Ред 35:
==Фенотип = генотип + спољашња средина==
Стварни изглед организма тј. скуп свих његових особина насталих деловањем његовог генотипа и услова спољашње средине је
'''Фенотипске особине''' могу бити:
* квалитативне и
* квантитативне.
'''[[Квалитативна особина|Квалитативне особине]]''' одређује један ген или мали број гена и средина на њих нема утицаја (пр. [[крвне групе]] човека одређује један ген и оне се не мењају под утицајем спољашње средине).
Ред 55:
Јединка која је хомозигот образује само један тип гамета као нпр. генотип АА образује гамете који су сви исти, односно сви садрже алел А (исто важи и за генотип аа ). Овим се објашњава ''' прво Менделово правило (закон) раздвајања (сегрегације)''' алела при образовању гамета. Да би се образовала следећа, -{F1}- генерација, долази до спајања гамета, који се сада међусобно [[комбинације|комбинују]] по принципу случајности што значи да се сваки гамет једног [[родитељ]]а може спојити са сваким гаметом другог родитеља. To је '''друго Менделово правило слободног комбиновања алела.'''Пошто у овом случају обе линије [[биљке|биљака]] образују само по један тип гамета они дају једну комбинацију, Аа, у -{F1}- генерацији. Због тога је -{F1}- генерација '''једнообразна''' (униформна) и по генотипу (све јединке су хетерозиготи) и по фенотипу (све јединке имају округло семе).
[[Датотека:Менделов експеримент - генотипови.jpg|мини|Менделов експеримент - генотипови представљени шематски паровима слова који представљају алеле, а фенотипови цртежима за округло и наборано зрно грашка]]
Јединке''' F1 генерације''' су хетерозиготи (Аа) па образују два типа гамета : један тип гамета садржи алел А, а други тип алел а. Слободним комбиновањем ових гамета настају четири могуће комбинације АА, Аа, аА и аа, а пошто су комбинације Аа и аА једнаке образују се три различита генотипа АА, Аа и аа у [[генотипски однос|односу]] 1:2:1 (или 25% : 50% : 25%).
▲Јединке''' F1 генерације''' су хетерозиготи (Аа) па образују два типа гамета : један тип гамета садржи алел А, а други тип алел а. Слободним комбиновањем ових гамета настају четири могуће комбинације АА, Аа, аА и аа, а пошто су комбинације Аа и аА једнаке образују се три различита генотипа АА, Аа и аа у [[генотипски однос|односу]] 1:2:1 (или 25% : 50% : 25%).
▲'''Генотипски однос у F2''' генерацији је, дакле, '''1:2:1'''.
Три комбинације, од могућих четири, одређују исти фенотип округло семе, а само једна (аа) наборано семе. Према томе, '''[[фенотипски однос]] у F2 генерацији је 3:1''', што је и Мендел доказао својим експериментом. Особина коју одређује доминантан алел је [[доминантна особина]] (у овом експерименту је то округло семе), а она одређена рецесивним алелом је [[рецесивна особина|рецесивна]].
Број различитих типова гамета које може да образује један генотип израчунава се по формули '''2 <sup>n</sup>''', где је n број гена у генотипу који су у хетерозиготном стању. Тако нпр. ако посматрамо генотип АА, ту је n = 0 јер нема хетерозиготних гена па је број типова гамета које овај генотип може да образује 2<sup>0</sup>= 1 ; другачије речено сви гамети су исти јер сви садрже алел А. Када је у питању хетерозиготна особа за један ген (Аа), она може да образује 2 <sup>1</sup>= 2 типа гамета (50% гамета који садрже алел А, и исто толико гамета са алелом а).
Познавањем процеса [[метаболизам|метаболизма]] у [[биљке|биљкама]] тј. у овом конкретном случају грашка, зна се да округло зрно условљава нагомилавање чврстог [[скроб]]а. Скроб настаје дејством одређеног [[ензим]]а који получврсту [[стахиоза|стахиозу]] преводи у чврсти скроб. Доминантан алел одређује синтезу тог ензима услед чега се скроб нагомилава и семе је округло. Доминантан алел је, дакле, функционалан. Рецесиван алел је нефункционалан услед чега се ензим не ствара, а то доводи до нагомилавања стахиозе и семе је наборано.
Линија 79 ⟶ 78:
* Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, [[Школска књига]], Загреб, 1990.
== Спољашње везе ==
| |||