Инсекти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 18:
== Опис ==
[[
'''A''' - Глава (cephalon); '''B''' - Груди (thorax) '''C''' - Трбух (abdomen)
Ред 89:
Обзиром на развиће, инсекти се деле у две групе:
* '''аметаболни инсекти''', који имају директно [[развиће]];
* '''метаболни инсекти''' који имају развиће [[метаморфоза|метаморфозом]].
Метаболни инсекти могу бити:
* [[хемиметаболни инсекти]] или
* [[холометаболни инсекти]].
Хемиметаболни инсекти у развићу пролазе кроз три стадијума:
Ред 104:
* ларва,
* [[lutka (biologija)|лутка]] и
* имаго.
Пресвлачење и [[метаморфоза]] су под утицајем [[јувенилни хормон|јувенилног хормона]]. Понашање инсеката је веома сложено, поготово социјалних (образују друштва). На понашање утичу [[егзохормон]]и (луче их егзокрине жлезде) названи [[феромон]]и.
Ред 111:
* глава (''-{cephalon}-''),
* груди (''-{thorax}-'') и
* трбух (''-{abdomen}-'').
На глави имају један пар антена на којима су чуло додира и мириса. Усни екстремитети ([[доња вилица|мандибуле]] и два пара [[горња вилица|максила]]) граде, у зависности од начина исхране, различите типове '''усни'''х '''апарат'''а:
Ред 118:
* сисање ([[лептири|лептир]]),
* лизање ([[мува]]) и
* сркање ([[пчела]]).
Очи инсеката су сложене [[фацетоване очи|фацетоване]] које се одликују [[мозаички вид|мозаичким видом]]. Инсекти су у стању да разликују облик, удаљеност, покрете па чак и боју.
Груди се састоје од три [[интервал (математика)|сегмента]] на којима се налазе три пара ногу за ходање. Поред ходања они могу да обављају и друге функције – копање, пливање, скакање и др. На другом и трећем грудном сегменту се, код [[крилати инсекати|крилатих инсеката]], налазе два пара [[крила]]. На трбуху нема екстремитета, али се код неких група на последњем сегменту налазе остаци екстремитета у виду наставака, као што су [[легалица]] и [[жаока]].
== Етимологија ==
[[Наука]] која се бави инсектима назива се [[ентомологија]], а стручњаци за инсекте су [[ентомолог|ентомолози]]. Ентомологија је опсежна по подручју деловања, те се дели на ошту и примењену ентомологију. Популарна је широм света, те се њоме осим научника баве и бројни аматери, те бројна научна и стручна удружења.<ref name="etymonline">{{cite web | url = http://www.etymonline.com/index.php?term=insect&allowed_in_frame=0 | title = Online Etymological Dictionary |last=Harper|first=Douglas |last2=McCormack|first2=Dan|date= 2001|work=Online Etymological Dictionary |publisher=LogoBee.com |accessdate=1. 11. 2011|pages=1}}</ref>
== Морфологија ==
Опис спољашњег изгледа ([[морфологија (биологија)|морфологија]]) инсеката, односи се на одрасле сполно зреле јединке, а не на [[ларва|ларве]].
Величина инсеката јако варира. Већина инсеката је дуга од једног до 20 -{mm}-. Али постоје и врсте дужине од 0,2 -{mm}-, као и они који су дуги 16 а широке 6 -{cm}- -{''([[Titanus giganteus]])''}-, или чак до 33 -{cm}- дугих јединки паличњаци (-{''[[Phasmatodea]]''}-). Тело инсекта може бити издужено, спљоштено или мање-више кугласто.
Тело свих инсеката изграђено је од [[хитин]]а, који може бити крут (чврсти делови) или еластичан (повезивање чврстих делова). Јасно је подељено на 3 основна дијела: [[глава|главу]] -{''(Caput)''}-, прсиште -{''(Thorax)''}- и стомак -{''(Abdomen)''}-. На оклопу се разликује леђна страна ''(дорзална)'', трбушна страна ''(вентрална)'', те бочне стране ''(плеуралне)''. Сваки део хитинског вањског оклопа састоји се од појединачних сраслих сегмента: леђних плочица ''(тергити)'', трбушних плочица ''(стернити)'' и бочних плочица ''(плеурити)''. Отвори кроз које инсекти дишу ''(стигме)'' отварају се бочно, те у телу прелазе у густи капиларни сплет дишних цевчица [[Трахеја (бескичмењаци)|трахеја]] помоћу којих дишу, а број трахеја јако варира од врсте до врсте.
=== Глава инсекта: очи, пипци, усни апарат ===
Ред 139:
=== Прсиште ===
[[
'''ц''' леђнотрбушни (дорсовентрални) мишићи
Ред 171:
=== Полни органи ===
Код већине инсеката је јасно изражено полно дволичје. [[Двополност|Двополци]] (хермафродити) су ретки. Полне жлезде су парне, леже у задњем делу, већином имају заједнички отвор испред аналног отвора. Неки се инсекти паре само једном у животу, а спера одложена у семеној врећици женке оплођује јаја годинама (нпр. код пчелиње матице). Женке неких врста имају посебну легалицу за полагање јаја.
== Животни простори ==
Ред 177:
== Начин живота ==
Инсекти су често добри летачи. Неки могу без одмарања прелетјети неколико стотина километара. Број замаха крилима варира од 6 до 10 у секунди код крупних дневних [[лептири|лептира]], око 250 у секунди код [[пчела]], а код [[комарци|комараца]] око 1000 у секунди.
Трајање живота одраслог инсекта врло је различито: [[воденоцветокрилаши]] живе неколико сати, лептири неколико месеци, пчелиња матица 5 година, а неки [[мрави]] и до 15 година.<ref>Hrvatska opća enciklopedija, Leksikografski zavod Miroslav Krleža. {{page|year=2004|isbn=978-953-6036-36-3|pages=}}</ref>
== Размножавање и развој ==
Укратко: јаје - ларва - [[Лутка (биологија)|лутка]] - одрасли инсекат
Одрасли полно зрели инсект има довршен развој, па се назива и завршеним инсектом. Такав облик настаје дуготрајним растом, сазревањем и телесним преобликовањем низа млађих развојних облика, па живот инсекта свакако траје дуже од неколико дана, или недеља. Развој започиње [[оплодња|оплодњом]] [[јаје]]та, при чему се развија [[заметак]] ([[ембрион]]). То је тзв. заметни ([[Ембриологија|ембрионални]]) развој. Старији заметак сазрева и настаје ларва, која је спремна за живот изван [[јаје]]та. Након пробијања и изласка из јајета, ларве се морају хранити и расти. Зато су живахне и најчешће покретљиве, да могу дохватити храну. Приликом раста, морају одбацивати делове тела који не расту, тј. пресвлаче се. Пресвлачење се догађа код ларви свих врста инсеката. Осим раста, догађа им се и промена облика [[преобразба (зоологија)|преобразба]] (метаморфоза).
Има више типова развоја инсеката, а најлакше је разликују два основна типа преобразбе:
Ред 190:
1. непотпуна преобразба
Ларве оних врста којима млади већ након изласка из јаја наликују одраслима ([[скакавци]], [[богомољке]], [[бубашваба|бубашвабе]], [[стеница|стенице]], [[ухолаже]] итд.) не морају да се потпуно промене да би изгледали као одрасли. Након сваког пресвлачења ларве постају све веће и све сличније одраслима, те у задњем пресвлачењу задобију и крила и [[полни орган|полне органе]].
2. потпуна преобразба
Код другог типа развоја, ларве, иако се пресвлаче и расту, нису нимало сличне одраслима, него стално имају црволик изглед. Таква је већина инсеката ([[Оса (инсект)|осе]], [[пчеле]], [[мрави]], [[муве]], [[лептири]], [[корњаши]], итд.). Лептирове ларве, иако су црволике, имају посебан назив [[гусјеница|гусјенице]]. Да би млади црволики инсекти постали одрасли комарци, корњаши итд., морају се потпуно и нагло променити. Задњим пресвлачењем ларве, уместо још веће црволике ларве, испод старе коже извирује нови и сасвим друкчији облик - [[Лутка (биологија)|лутка]]. Живот у облику лутке привидно је миран. Лутка се не помиче и не храни, али се у унутрашњости животиње догађају велике модификације [[Орган (анатомија)|органа]]. Кад лутка сазри, пуца њена спољашња површина, а из унутрашњости излази одрасли инсекат. Крила му олакшавају кретање, ради проналаска нових простора и партнера за продужење [[врста|врсте]]. Почиње животна фаза одраслог инсекта.
== Еволуција ==
Инсекти су се развили од -{''Annelida''}-.<ref>{{Cite book| author= David Grimaldi and Michael S. Engel | title=Evolution of the Insects |year=2005| publisher= Cambridge University Press |id=ISBN 0-521-82149-5}}</ref> Најстарији облици налазе се у слојевима средњега девона.<ref>{{cite web | title=Palaeos invertebrates:Arthropoda | url=http://www.palaeos.com/Invertebrates/Arthropods/Pancrustacea.html | publisher=Palaeos Invertebrates | date=3. 5. 2002 | accessdate=6. 5. 2009 | archiveurl=https://web.archive.org/web/20090215010139/http://palaeos.com/Invertebrates/Arthropods/Pancrustacea.html | archivedate=15. 2. 2009}}</ref><ref name=misof>{{cite journal|last1=Misof, et.al. |first1=Bernhard|title=Phylogenomics resolves the timing and pattern of insect evolution|journal=Science|year=2014|volume=346 |issue=6210 |doi= 10.1126/science.1257570 |url= http://www.sciencemag.org |accessdate=4. 12. 2014|pages=763}}</ref>
== Производња звука и слух ==
[[Датотека:Grasshoppers.ogg |title=Grasshopper stridulation
Инсекти се најчешће оглашавају помоћу органа за стридулацију. Он се састоји од два тврда, назубљена, хитинска дела тела (зрикала) која се брзим покретима међусобно тару. Зрикање или чегртање зависи од структуре зупчаника, брзине превлачења и од придодатих резонатора. Положај зрикала може бити на предњим крилима, на ногама, прсима или стомаку. Зрикало често имају само мужјаци који се на тај начин јављају женкама.
| |||