Минерал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 2:
[[Датотека:Minerals.jpg|250п|мини|десно|Минерали]]
'''Минерали''' су природна једињења настала природним (геолошким) процесима која су карактеристичног хемијског састава, имају строго уређену атомску [[Хемијска структура|структуру]] и различите физичке карактеристике. Термин „минерал“ обухвата не само [[hemijska struktura|хемијски састав]] материјала, већ и структуру минерала ([[кристална решетка]]). Тако нпр. два минерала могу бити иста по хемијском саставу али да имају различиту кристалну решетку. Минерали се по саставу крећу од чистих [[Хемијски елемент|елемената]] (попут самородног злата, самородног сребра...) и једноставних [[
Постоји [[Списак минерала|преко 5.300]] познатих минералних врста; {{As of|2017|03|lc=y}}, преко 5.230 којих је одобрила [[International Mineralogical Association|Међународна минеролошка асоцијација]] (-{''IMA''}-).<ref name="IMAMineralsCount">{{cite web |url= http://nrmima.nrm.se//imalist.htm |title= The New IMA List of Minerals – A Work in Progress | publisher=[[International Mineralogical Association|IMA]] – CNMNC (Commission on New Minerals Nomenclature and Classification) | work=The New IMA List of Minerals |year=2017| accessdate= 16. 5. 2017 |last=Pasero|first=Marco|display-editors=etal }}</ref> [[Силикатни минерали]] сачињавају преко 90% [[Земљина кора|Земљине коре]]. Разноликост и изобиље минералних врста је контролисано Земљином хемијом. [[Силицијум]] и [[кисеоник]] сачињавају апроксимативно 75% Земљине коре, чиме се одражава предоминантност силикатних минерала.
Ред 12:
== Дефиниција и класификација ==
Да би била сврстана у минерале, супстанца мора бити чврста и мора имати [[кристал]]ну структуру. Исто тако, мора се јављати у природи, као хомогена супстанца и имати одређени [[хемијска структура|хемијски састав]]. Традиционалне дефиниције не укључују ''органске'' материје. Ипак, Интернационална Минералошка Асоцијација 1995. године усвојила је нову дефиницију:
:''минерал је елемент или хемијско једињење које је обично кристаласто и које је настало као резултат геолошких процеса.''<ref name=Nickel>
Нове класификације укључују ''органску класу'' - нова Дана и Струнц класификациона схема.<ref name=Dana>[http://www.mindat.org/dana.php?a=50 Dana Classification 8th edition - Organic Compounds]</ref><ref name=Strunz>[http://www.mindat.org/strunz.php?a=9 Strunz Classification - Organic Compounds]</ref>
Ред 54:
:1 -{ppb}- = 10<sup>-9</sup> грама
Хемијски састав минерала је од великог значаја при систематизацији и класификацији минералних врста (самородни елементи, сулфиди, оксиди, карбонати, силикати и др.).
== Структура минерала ==
Ред 60:
== Физичке собине минерала ==
У особине минерала спадају параметри који служе за описивање минерала и идентификацију а то су: боја минерала, боја огреба, сјајност, цепљивост, прелом. Поред овога битан параметар за идентификацију минерала је [[тврдина]] и магнетичност минерала. За идентификацију минерала испитује се хабитус (облик), кристална система, тест на укус, мирис, тест хлороводоничном киселином.
=== Боја минерала ===
Ред 206:
=== Халидни минерали ===
Халиди се као и сулфати често налазе у евапоритима. У халидне минерале спадају природне [[
=== Оксидни минерали ===
| |||