Лиман (Нови Сад) — разлика између измена

м
сређивање
м
м (сређивање)
| гдуж = 19.8302
}}
'''Лиман''' је [[градска четврт]] [[Нови Сад|Новог Сада]] која заузима 226 [[Хектар|хектарахектар]]а градске површине. Налази се у југоисточном делу града, на јужном крају [[Булевар ослобођења (Нови Сад)|Булевара ослобођења]] и левој обали [[Дунав]]а.
 
== Положај насеља ==
Северну границу Лимана чини Булевар цара Лазара, западну границу чине улице Сима Матавуља и Рибарско острво, док јужну и источну границу чини Сунчани кеј односно река [[Дунав]].
 
Суседне градске четврти су: [[Телеп]] (на западу), [[Адамовићево насеље|Адамовићево насеље]], [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавица]] и [[Стари град (Нови Сад)|Стари град]] (на северу) и [[Рибарско острво]] (на југу). На супротној обали Дунава налазе се [[Сремска Каменица]] (на југу) и [[Петроварадин]] (на истоку). Лиман је преко [[Мост слободе|Моста слободе]] повезан са Сремском Каменицом, а у плану је и изградња новог моста који ће Лиман повезати са Петроварадином.
 
У административном смислу, Лиман је подељен на месне заједнице „Лиман“, „Бошко Буха“, „Лиман III", „Иво Андрић“ и „Острво“. Већина ових месних заједница не обухвата друге делове града осим Лимана, са изузетком месне заједнице „Острво“, која поред дела Лимана обухвата и [[Рибарско острво]].
Порекло речи „лиман“ је [[Грчки језик|старогрчко]] ({{јез-гр|λιμένας}}), што у преводу значи залив или лука. Ширењем [[Османско царство|Османског царства]] на западне и северне обале [[Црно море|Црног мора]], ову реч су проширили [[Турци]], да би она напослетку ушла у [[бугарски језик|бугарски]], [[Румунски језик|румунски]], [[украјински језик|украјински]], [[руски језик|руски]] и [[српски језик]]. Реч „лиман“ означава места у речном току са мирним протоком, на којима вода изгледа као да стоји, настала обично тамо где је вађен шљунак или места на којима речна матица прати дно речног корита. На нашим просторима, реч је означавала језера и баре, са спрудовима и гредама, насталим у рукавцима [[Дунав]]а.
 
У прошлости су у Новом Саду постојали Мали и Велики Лиман. Мали Лиман се налазио на подручју данашњег градског Центра ([[Стари град (Нови Сад)|Старог Града]]), а све до почетка тридесетих година 20. века ту су биле баре, пешчани спрудови, водено биље, врбе и ливаде. Овај Лиман је обухватао данашњи Дунавски парк и подручје уз Дунав до некадашњег железничког насипа, испод којег су били подвожњаци као саобраћајна веза са Великим Лиманом. Простор Малог Лимана уоквиривали су Дунав, Дунавска улица, Змај Јовина улица, улица Краља Александра и насип за железничку пругу (данашњи Булевар цара Лазара). Назив Мали Лиман се временом сасвим изгубио, кад је терен потпуно изграђен и тиме централно градско језгро повезано са Дунавом.
 
[[Датотека:Novi sad 19thcentury03 02.jpg|мини|300п|Нови Сад са Лиманом (19. век)]]
Према подацима из [[1764]]. године, терен на коме се простире територија данашњег Лимана звао се Велики Лиман. Почињао је од Футошке шуме, а простирао се све до улица [[Алекса Шантић|Алексе Шантића]], [[Ласло Гал|Ласла Гала]] и Железничке (на данашњој [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] и [[Стари град (Нови Сад)|Старом Граду]]), које су му биле обале. Допирао је чак до улице Народних хероја код Булевара [[Михајло Пупин|Михајла Пупина]]. Према записима с краја [[19. век]]а, испред [[Католичко гробље у Новом Саду|Католичког гробља]] (на данашњој Грбавици) се налазило градско шеталиште „Шиштат“, а даље од Католичког гробља, према Дунаву, „била је пустиња без иједне куће“.
 
Радовима започетим [[1881]]. године на изградњи железничке пруге [[Будимпешта]] - [[Суботица]] - [[Нови Сад]] - [[Земун]] - [[Београд]], подигнут је насип за железничку пругу на једном делу Великог Лимана, а пруга је саграђена целом дужином данашњег Булевара [[лазар Хребељановић|цара Лазара]]. Пруга је прелазила преко тада изграђеног моста и пролазила је кроз тунел испод [[Петроварадинска тврђава|Тврђаве]]. Изграђени су у то време и одбрамбени насипи према Дунаву. Зграда желеничке станице, подигнуте [[1882]]. године, саграђена је на садашњем простору Грбавице, између улице [[Вера Павловић|Вере Павловић]], [[Александар Пушкин|Пушкин]]ове и Булевара цара Лазара. Премештањем пруге и изградњом нове Железничке станице у Новом Саду ([[1964]]. године), срушена је старија зграда некадашње станице, а данашња пошта уз Лиманску пијацу на Грбавици једини је сведок постојања некадашње станице. Пруга [[Будимпешта]] - Земун прорадила је [[1883]]. године, када је у Нови Сад стигао први воз. Од [[1901]]. године, за превоз путника од Железничке станице до центра града коришћен је омнибус (трамвај са коњском запрегом), а од [[1911]]. године електрични трамвај, који је [[1958]]. године замењен аутобуским превозом.
 
Санација Лимана почела је 1922. године. На простору иза железничког насипа градска управа је у међуратном периоду јефтино делила плацеве за изградњу кућа. То су биле претежно приземне куће са пространим двориштима и баштама. Грађани су се водом снабдевали из неколико јавних чесама, канализација није постојала, а опасност од подземних вода била је стална. Упркос тим невољама, насеље се ширило, а број становника достигао је око 2.600. Основна саобраћајница у насељу била је Фрушкогорска улица, која води на популатно купалиште [[Штранд]]. Од 1924. до 1937. године, том улицом је у летњој сезони саобраћао мали воз звани „трчика“. На овом делу Лимана је изграђено и више индустријских објеката.
[[Датотека:Welcome to liman.jpg|мини|250п|Добродошли на Лиман - билборд на енглеском језику на Лиману, постављен током музичког фестивала EXIT 2010]]
=== 1981. година ===
Према подацима из 1981. године, у оквиру градске општине Лиман (која је обухватала Лимане 3 и 4, Грбавицу и Адамовићево Насеље), било је укупно 31.351 становника, <ref name="autogenerated1999">Др Јован Ромелић, Лиман, Енциклопедија Новог Сада, књига 13, Нови Сад, 1999.</ref> што је износило 12,17% од укупног броја житеља Новог Сада, а национална структура општине била је следећа: <ref name="autogenerated1999"/>
* [[Срби]] = 18.557 (59,18%)
* [[Југословени]] = 4.948 (15,46%)
=== 2011. година ===
 
Према подацима ЈКП Информатике, месне заједнице Лимана имају следећи број становника ([[2011]]. година): <ref name="nsinfo1"/>
* МЗ „Лиман“ (4.505 становника)
* МЗ „Бошко Буха“ (7.034 становника)
 
== Спорт и рекреација ==
Због близине реке Дунав, као и због планске изградње насеља, Лиман има велик број површина за одмор и рекреацију. Од паркова и зелених површина, значајни су Лимански парк, Универзитетски парк (који је једно време служио као камп у време одржавања [[Егзит|EXIT]] фестивала), као и Сунчани кеј, поред Дунава.
 
На Лиману постоји и универзитетски спортски центар (Ђачко игралиште), пристаниште за мање бродове и кајакашки клуб „Лиман“, као и [[Веслачки клуб Данубијус 1885|веслачки клуб „Данубијус“]], основан 1885. године. На лиманском делу Дунава се налази најпопуларније градско купалиште [[Штранд]], <ref>{{cite web|author=Vojvodina Web Team |url=http://www.vojvodina.com/gallery/strand/default.html |title="STRAND" Novi Sad - 04. juni 2000 |publisher=Vojvodina.com |date= |accessdate = 10. 3. 2011.}}</ref> као и мања „дивља“ плажа ''„Бећарац“''. На Лиману 2 је игралиште фудбалског клуба ''„[[ФК Кабел|Кабел]]“'', док на Ђачком игралишту на Лиману 1 игра фудбалски клуб ''„[[ФК Индекс|Индекс]]“''. Јужно од Лимана је смештена излетничко-рекреативна зона [[Рибарско острво]], а ту је и дунавски рукавац [[Шодрош]], који се користи као веслачка и једриличарска стаза, сидриште речних пловила и зимовник.
 
== Улице и саобраћај ==
* Шекспирова
 
Градски аутобуси који пролазе кроз насеље или поред њега су: 1, 4, 7, 8, 9, 11А, 11Б, 12, 68, 70, 71, 72, 73 и 74.
 
== Галерија ==
Слика:Limanski park.JPG|Лимански парк
</gallery>
 
 
== Извори ==
* [http://www.hotels.co.rs/aleksandar-ns/mapa.gif Мапа Новог Сада и Лимана]
* [http://www.hoteli-srbije.co.rs/hoteli-novi-sad/mape/grad-novi-sad-mapa.jpg Мапа Новог Сада и Лимана]
 
 
{{Нови Сад}}