Звук — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м сређивање |
||
Ред 2:
[[Датотека:Onde compression impulsion 1d 30 petit.gif|мини|десно|250px|Пример [[Лонгитудинални талас|лонгитудиналног таласа]].]]
[[Датотека:Onde cisaillement impulsion 1d 30 petit.gif|мини|десно|250px|Пример [[трансверзални талас|трансверзалног таласа]].]]
[[Датотека:Sine wavelength.svg|мини|десно|250px|[[Таласна дужина]] ''λ'' је удаљеност између два брега или дола [[
[[Датотека:Interferenz.jpg|мини|десно|250px|[[Интерференција]] два кружна таласа.]]
Ред 29:
* <math>\chi</math> = 1,4.
Звук се у ваздуху простире као лонгитудинални талас [[брзина|брзином]] од ''ц'' = 344 m/s на [[температура|температури]] од 20
Брзина звука у ваздуху зависи од температуре ваздуха и може се исказати релацијом:
<math>c = c_0 + 0,6 \Theta</math>
Ред 142:
где је:
* ''I'' – интензитет о коме је реч, а
* ''I''<sub>0</sub> – референтни интензитет ''I''<sub>0</sub> = 1*10<sup>
'''Јачина звука''' (ознака -{''I''}-) је [[Физичка величина|физичка мерна величина]] која описује [[енергија|енергију]] звучног таласа у временском раздобљу (интервалу) кроз површину окомиту на смер ширења таласа. Мерна је јединица [[ват]] по [[квадратни метар|квадратном метру]] (-{W/m
▲* ''I''<sub>0</sub> – референтни интензитет ''I''<sub>0</sub> = 1*10<sup>-12</sup> W/m².
▲'''Јачина звука''' (ознака -{''I''}-) је [[Физичка величина|физичка мерна величина]] која описује [[енергија|енергију]] звучног таласа у временском раздобљу (интервалу) кроз површину окомиту на смер ширења таласа. Мерна је јединица [[ват]] по [[квадратни метар|квадратном метру]] (-{W/m²}-).
▲'''Праг чујности''' је најмања јачина звука коју људско [[уво]] може чути:
: <math>I_0 = 1~\mathrm{pW/m^2} = 0,000\,000\,000\,001~\mathrm{W/m^2}.</math>
'''Ниво јачине звука''' (ознака -{''L''}-) је [[Физичка величина|мерна величина]] прилагођена осетљивости људскога ува, десетероструки [[логаритам]] односа јачине некога звука и прага чујности, односно:
: <math>L = \frac{1}{2} \cdot \ln\!\left(\frac{I}{I_0}\right)\!~\mathrm{Np} = \log_{10}\!\left(\frac{I}{I_0}\right)\!~\mathrm{B} = 10 \cdot \log_{10}\!\left(\frac{I}{I_0}\right)\!~\mathrm{dB} </math>
Линија 164 ⟶ 163:
==== Децибел ====
'''Децибел''' (ознака -{dB}-) је децимална јединица бројчане јединице [[Бел (јединица)|бел]] која је у широкој употреби, мада је изван СИ ([[Међународни систем јединица]]). Децибел је јединица нивоа неке физичке величине (нивоа снаге, напона, струје, јачине звука и другог). Посебан је назив за број један када је ниво (на пример снаге -{''P<sub>2</sub>''}- према снази -{''P<sub>1</sub>''}-) израчунат једначином:
:<math>L = 10 \cdot \log_{10}\!\left(\frac{P_2}{P_1}\right)\!~\mathrm{dB} </math>
Линија 172 ⟶ 171:
{{Главни|Бел (јединица)}}
'''Бел''' (према [[Александер Грејам Бел|А. Г. Белу]]; ознака -{B}-) је бројчана јединица нивоа одређене физичке величине према одабраној упоредној вредности, када је та ниво одређен декадним логаритмом односа вредности тих величина. Бел је изузетно допуштена јединица изван СИ ([[Међународни систем јединица]]), повезана с јединицом [[непер]] (-{Np}-) једначином:
:<math>L = \frac{1}{2} \cdot \ln 10\,(\mathrm{Np}) </math>
Линија 188 ⟶ 187:
=== Рефлексија или одбијање звука ===
Звук се одбија или рефлектује кад у свом распростирању наиђе на препреку. Рефлексија звука збива се увек тако да је [[угао]] упадања једнак углу одбијања. У шуми или планинама се рефлексија или одбијање звука још јаче осећају. Одбијени звук се враћа и може се чути као поновљени звук. То враћање звука, које настаје одбијањем звучних таласа зове се јека. Међутим, јека може постати врло неугодна и незгодна у [[просторија]]ма. Да би се јеку чула одељено од звука, мора се бити на удаљеносит од преграде од које се звук одбија више од 17 [[метар]]а, јер се иначе звук и јека стопе заједно у један звук.
=== Лом и огиб звука ===
Да постоји лом звучних таласа, показују појаве које настају при [[експлозија|експлозији]]. Том приликом зраци звука долазе у висини до слојева у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] ниже температуре у којима се звук шири мањом брзином. Зато се зраки звука ломе према ветикали на тај слој. Међутим, на висинама од 40 до 60
[[Огиб]] звука је појава ширења звука такође иза препреке што се тумачи [[Хајгенсов принцип|Хајгенсовим начелом]] или Хајгенсовим принципом. Та је појава огиба ваздуха много већа код звучних таласа него код таласа на води.
Линија 205 ⟶ 204:
[[Фреквенција]] (''висина'') звука се мери у [[Hz|херцима (-{Hz}-)]].
[[Гласноћа]] звука се често изражава у [[децибел]]има, иако ју је могуће изразити и преко снаге коју звук носи ([[W]], -{W/m
Децибел је бездимензионална, [[логаритам]]ска мера односа две величина, те је потребно одредити износ референтне величине. Стандардно се ниво звука у децибелима приказује у односу на референтни износ од 20 -{µPa}- који начелно одговара прагу чујности, па се то обично назначује додатком -{SPL}- (енгл.: -{''Sound Pressure level''}-). На пример, шапат има 30 -{dB(A)<sub>SPL</sub>}-, говор 60 -{dB(A)<sub>SPL</sub>}-, бука 90 -{dB(A)<sub>SPL</sub>}-, а за звук интезитета 120
Децибел је мерна јединица изведена из јединице [[Бел (јединица)|бел]] (-{'''B'''}-) - назван тако у част [[Александер Грејам Бел|А. Г. Бела]], изумитеља [[телефон]]а - међутим из практичних се разлога користи десет пута мања логаритамска мера децибел (-{'''dB'''}-).
Линија 213 ⟶ 212:
== Осећај звука или осетљивост ува ==
Слушни [[Људска чула|осећај]] јачине звука заснива се на [[Физиологија|физиолошком деловању]], то јест на подраживању слушних [[живац]]а.<ref>{{cite book|last1=Webster|first1=Noah|title= Sound. In Webster's New Twentieth Century Dictionary|year=1947|publisher=The World Publishing Company|location=Clevelend Ohio|edition=Revised|pages=1621–2}}</ref> Зато је потребно утврдити како тај слушни осећај зависи од јачине звука, односно од звучног [[притисак|притиска]]. Испитивање је показало да је за сваки чист [[тон]] потребан неки минимални звучни притисак да би га уво могло чути. Тај минимални притисак код којег се још одређени тон чује зове се '''праг''' или '''граница чујности'''. Звучни притисак може бити опет тако велик да проузрокује [[бол]] у ушима па се зато зове '''граница бола'''. Граница чујности и граница бола зависне су од [[фреквенција|фреквенцији]], то јест код различитих фреквенција оне су различите. Осетљивост ува је највећа код фреквенције око 2 700 [[Hz]]. Људско уво осјећа звуком изазвану промену притиска ваздуха (акустички притисак). За звучни талас фреквенције 1 -{kHz}- и јачине која одговара прагу чујности (-{''I<sub>0</sub>'' = 10<sup>
=== Гласност или јачина гласа ===
{{Главни|Гласост}}
Као мера за физиолошко деловање извора звука на уво служи јачина гласа. Јачина гласа зависи од јачине звука, односно од звучног притиска и с овим се не сме заменити. Јачина гласа или гласноћа је физиолошки, а јачина звука [[физика|физички појам]]. Тако на пример јачина гласа 10 моторних возила није 10 пута већа од јачине гласа једног [[возила]]. Јединица за јачину гласа је [[фон (јединица)|фон]]. Јачина звука од 2,5 ∙ 10<sup>
Гласност звука је осећај јачине звука у људском уву. Зависи од јачине и фреквенције звука. Ниво гласности изражен у фонима је, договорно, једнак нивоу јачине у [[децибел]]има за звук фреквенције 1 000 -{Hz}- у целом подручју од границе чујности до границе бола. Примери нивоа гласности различитих сложених звукова дати су у следећој табели:
Линија 246 ⟶ 245:
Два тона различите фреквенције а исте објективне јачине изазваће различит осећај субјективне јачине.
У жељи да се (субјективни) осећај јачине звука објективизује и уведе мера која ће представљати човеков осећај јачине звука уведена је фреквенцијска пондеризација (погледај чланак: [[Фонометар]]). Фреквенцијске пондеризације обележавају се словима А, Б, Ц, Д. Данас је најчешће у употреби А-пондеризација. Поступак фреквенцијске пондеризације је једноставан. Усвојено је да се тон фреквенције 1000
''Т.2: Фреквенцијска пондеризација.''<ref>Борислав Б. Будисављевић – „[[Buka|Бука]] - основи, анализа, извори и заштита“</ref>.
|